Sve više stanova izdaju se kao apartmani, građani sve teže mogu da plate stanarine

Sindrom grada koji vri od došljaka i turista dobro se već oseća i u Beogradu. To jest, posebno ga osećaju ljudi koji ne poseduju svoju nekretninu već su upućeni da žive pod kirijom.

Sve više stanova izdaju se kao apartmani, tržište je prilično divlje. Za običan svet to znači da sve teže može da plati stanarine, ili da se potiskuje na rub gradova. Sa time se odavno suočavaju drugi evropski gradovi.

Najgore je u turističkim odredištima koja nisu posebno velika – kao što je Palma na Majorci. Sve više vlasnika stanova ih iznajmljuju turistima, što znači da stanovnici toga grada jedva mogu platiti te cene. U Palmi je teško naći stančić za manje od 900 evra mesečno.

Iako vlasnici dobro zarađuju, to je ukupno uzevši katastrofa: turisti imaju malo obzira prema zgradi i susedima, u sezoni je ugostiteljima i trgovcima nemoguće da nađu smeštaj za radnike, a izvan sezone čitave ulice padaju u mrtvilo Potemkinovog sela.

Što je najgore, mnogi apartmani se iznajmljuju „na crno“ tako da nema ni prihoda od poreza.

I vlasti u Madridu su shvatile da se prvo treba isprsiti i platiti 700.000 evra za akcioni plan za taj grad.

Broj radnika inspekcije je povećan sa 15 na 20, i oni su sada opremljeni kreditnim karticama kojima mogu da plate neki smeštaj, pretvarajući se da su turisti. Jer jedino tako se uopšte može saznati gde se tačno nalazi apartman i ko ga iznajmljuje.

Nije kriv posrednik

Takav isti problem imaju veliki gradovi koji privlače mase turista, poput Pariza, Amsterdama ili Rima.

Uvode se stroga ograničenja broja apartmana, dozvolu za turističko iznajmljivanje je već gotovo nemoguće dobiti, ali i dalje je sve manje stanova iz stanovnici ujutru odlaze na posao, a mališani u školu, nego naviru turisti sa svojim koferima.

Svi registri i propisi vode tome da se mnogo toga odvija mimo bilo kakvih zakona, tako da i italijanska ministarka turizma Daniela Santanče vapi da nam „treba nekakva prava regulacija“.

Jer problem su i platforme kao što je Airbnb: tamo je u ponudi već na stotine hiljada apartmana diljem Evrope.

Kad su španska Balearska ostrva krenula u krivični postupak protiv Airbnb jer se na njemu nude i ilegalni apartmani, sud je oslobodio taj internet-portal krivice. Jer, on je posrednik, a krivac je vlasnik apartmana.

Na to se u Briselu požalio i balearski ministar turizma Jago Neguerela za kojeg je „neprihvatljivo da platforme kao što je Airbnb nude apartmane koji su ilegalni“.

Samo one s dozvolom

Upravo je to put kojim želi krenuti i Evropska unija: u svim članicama će se uvesti obaveza registrovanja apartmana koji se izdaju turistima, a takvi portali će morati proveriti ima li taj apartman i dozvolu da bi ga uopšte smeli staviti u ponudu.

Evropska komisija je uverena da će tako „biti znatno manje ilegalnih ponuda“, kao i da će tako biti „većih mogućnosti nadležnim službama da ublaže štetne posledice kratkoročnih iznajmljivanja stanova“.

Ova evropska uredba bi mogla stupiti na snagu već sledeće godine, a to jedva čekaju u mnogim gradovima Evrope.

Recimo u Berlinu, gde sekretar za evropske integracije tog grada Geri Vup misli da je već i ova uredba „praktična“ i da će im pomoći u boljem nadzoru i kažnjavanju prestupnika.

A kad od globe zaboli glava…

Jer i Berlin stenje od ovog problema. „Normalnim“ Berlincima je već gotovo nemoguće da nađu stan koji mogu da priušte. Još pre četiri godine je samo na Airbnb u ponudi bilo 26.500 apartmana u Berlinu – a od onda ih je verovatno i više.

I u Berlinu vladaju stroga pravila o izdavanju apartmana, ali nadzor je veoma težak – a sankcije i protiv prestupnika praktično nikakve, žali se Vup.

Kad je reč o sankcijama, to je na nacionalnim vladama da nešto učine – ako to zaista žele.

Vratimo se na Majorku i njen „akcioni plan“. U prva tri meseca je provereno 337 slučajeva izdavanja apartmana, a u 45 slučajeva je započet postupak i naplate novčane kazne. A to je na Majorci loša vest za vlasnika ilegalnog apartmana: predviđena je globa u iznosu od 40.000 pa sve do 400.000 evra.