Sve zemlje EU pomogle svojim turističkim agencijama, Srbija ne

Turizam je u celom svetu, ali i kod nas, zbog epidemije virusa korona među najugroženijim sektorima.

Posle tri minimalne zarade sa koliko je država proletos pomogla celu privredu, vlasnici gradskih hotela koji su zbog zatvorenih granica ostali gotovo potpuno bez gostiju krajem leta dobili su dodatnu pomoć od 1,2 milijarde dinara.

Nju sada, zbog pada prometa od čak 92 odsto u odnosu na prošlu godinu traže i drugi zaposleni u turizmu, pre svih turističke agencije i rent-a-kar kompanije.

„Sve zemlje EU su dale konkretnu pomoć turističkim agencijama, razne su opcije, neki su gledali koliko je umanjen promet, drugi prema broju zaposlenih, veličini. Makedonci su ovih dana ozvaničili pomoć, radi se o paušalnim iznosima plus bruto lični dohoci u naredna tri ili četiri meseca“, kaže za Danas Aleksandar Seničić, predsednik Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA).

Severna Makedonija je, o čemu je juče pričao premijer ove države Zoran Zaev, izdvojila više od 470 miliona evra pomoći privredi.

Deo tog novca otići će i turističkim agencijama, kao i organizatorima događaja.

Kako bi podržala turistički sektor, Vlada ove zemlje je obezbedila plate za oktobar, novembar i decembar za 150 registrovanih turističkih vodiča, obezbedila je dodatnu pomoć agencijama, a sav novac sakupljen od boravišne takse u 2019. biće usmeren na račun više od 4.000 hotela i agencija.

Aleksandar Seničić napominje da su i njihove kolege u Crnoj Gori dobile pomoć u bruto ličnim iznosima u narednih šest meseci, isto i u Hrvatskoj, s tim što su tamo dobili i produženje za dodatna tri meseca.

„Kod nas agencije nisu dobile ništa više u odnosu na ono što je dobila cela privreda, a to su minimalne zarade i malo je nelogično, ne znate kako da objasnite ljudima da su i svi oni koji su i dobro radili dok je trajala kriza i oni najugroženiji dobili istu pomoć“, naglašava Seničić.

Sličan model pomoći, kao hotelijerima, smatra on, odgovarao bi i turističkim agencijama.

„Imamo pet vrsta turističkih agencija, organizatora putovanja koji se dele u četiri kategorije u zavisnosti od broja putnika, i petu koji čine subagenti. Ono što tražimo za sve jeste jednokratna pomoć, ne bih da prejudiciram koliko je to para, ali mislim da bi sa sličnim iznosom ili čak i manjim od onoga što su ukupno dobili hotelijeri mogli da rešimo problem svih turističkih agencija i rent-a-kar kompanija“, ističe naš sagovornik i napominje da veruje da bi sa 10 miliona evra kompletna turistička privreda u ovom smislu mogla da se namiri.

Osim izostanka dodatne pomoći problem im pravi, kako kaže Seničić, i jedina konkretna pomoć koju je njihov sektor dobio, a to su krediti iz Fonda za razvoj.

„Turistički sektor jeste dobio povoljnije kredite iz Fonda za razvoj. Međutim, ta procedura je spora i komplikovana, imamo više od 280 zahteva, a do sada je svega 10 rešeno. Dakle, to je problem. Ako je data pomoć valjalo bi da se što pre realizuje jer je njena svrha bila da se pomogne likvidnost“, ističe Seničić i napominje da bi po trenutnom modelu procedura odobravanja kredita mogla da potraje i 10 godina.

On kaže da su se žalili na to, ali da nemaju uticaja, te da poslednjih mesec dana nije odobreno ništa.

„Neophodna nam je pomoć jer će u suprotnom, 90 odsto ljudi koji rade u turizmu ostati bez posla. Turističke agencije ući će u veći problem likvidnosti i to može dalje da ima još ozbiljnije implikacije, u smislu propadanja aranžmana koji su dogovoreni, što niko ne bi voleo da se desi“, napominje Seničić.

Turističke agencije i rent-a-kar kompanije u Srbiji zapošljavaju nekih 7.000 ljudi, što, prema rečima Seničića, nije ni mnogo ni malo, te da oni ne traže pomoć koja je nemoguća.

„Spremni smo da pričamo o pomoći, ako su neki hoteli dobijali i po 400.000 i 500.000 evra, mi ne očekujemo da to bude više od tri, četiri ili pet miliona dinara za najveće agencije. To bi bilo dovoljno, jer bi po tom kriterijumu najmanje agencije dobile milion dinara što bi njima rešilo likvidnost. Bar do proleća sledeće godine ljudi ne bi morali da brinu makar za minimalne plate i osnovne troškove“, napominje Aleksandar Seničić.

Država se za sada ne oglašava po ovom pitanju, nova vlada još nije formirana, ali kada je tokom leta, tačnije krajem avgusta radna grupa u kojoj su bili predstavnici ministarstava, PKS i turizma raspravljala o pomoći turističkom sektoru ministar turizma Rasim Ljajić rekao je za Danas da se tada razgovaralo uglavnom o pomoći hotelijerima.

„Gledamo da što više njih iz celog sektora uključimo, ali će sve zavisiti od finansijskih prilika, kada budemo znali koliko ima sredstava znaćemo više“, rekao je tada Ljajić za naš list.