Foto: wikipedia.org„Za januar je bio planiran suficit od oko 7,8 milijardi dinara, a rezultat je tri puta bolji“, saopštio je slavodobitno ministar finansija Siniša Mali poslednjeg dana januara, obećavajući povećanje plata i penzija, jer je njihov rast vezan za stanje u državnoj kasi.
Ovo svakako deluje kao dobra vest, ali ipak ukazuje na jedan trend koji traje već godinama i koji se ne može nazvati pozitivnim. Naime, brojnim ministrima finansija Srbije nikako ne uspeva da se budžet na kraju godine realizuje onako kako je planirano krajem prethodne.
U ovom slučaju, januarski bilans je omašen za tri puta ili petnaestak milijardi dinara, a recimo prošle godine planeri su omašili za 60 milijardi dinara ili celih 500 miliona evra. I to planiran je deficit, a na kraju smo imali suficit. Slično je bilo i u 2017. kada je razlika između planiranog deficita (na nivou države) od 43,5 milijardi dinara i ostvarenog suficita od 32 milijarde, bila celih 75 milijardi dinara. I tako iz godine u godinu.
Ovo nije karakteristika samo ovih poslednjih vlada, mada se od 2015. godine u državnoj kasi nađe ili manji deficit ili čak višak iako je planiram manjak. Ranije je redovna pojava bio rebalans budžeta pre kraj godine gde bi se zakonski pokrivala veća državna potrošnja od planirane.
O razlozima lošeg planiranja najvažnijeg instrumenta fiskalne politike stručnjaci imaju različita mišljenja.
Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe da kada se pogreši u planiranju budžeta, to ima posledice.
„Ako se pretera sa rashodima, onda je to na primer inflacija, a ako se ostvari višak, za koji neki misle da je dobra stvar, to znači da je poresko opterećenje preveliko ili da se opterećuju neki sektori koji ne bi trebalo. Recimo javna preduzeća moraju da uplaćuju dividende državi, a mnoga su podinvestirana. Takođe to ukazuje da država nije u stanju da potroši sve što je prikupila“, objašnjava Bajec i ističe da političari posebno vole da se hvale rezultatima u budžetu.
Bajec ukazuje na još jednu posledicu neplaniranog viška u budžetskoj kasi, a to je povećanje diskrecione moći vlade.
„Kroz zakon o budžetu su utvrđeni prihodi i rashodi i on obuhvata 70 odsto ukupnih rashoda države. Kada se pojavi neplanirani višak krajem godine, onda političari gledaju da potroše te pare, pa često i u projekte koji se čine politički korisnim, ali ekonomski nisu“, napominje Bajec.
Sa ovim se slaže i ekonomista Milan Kovačević, koji smatra da političari namerno loše planiraju budžet da bi se na kraju pokazao višak tamo gde je planiran manjak, da bi se mogli hvaliti.
On ukazuje i da postoji tendencija sve veće i veće diskrecione potrošnje državnih para, kao i da prilikom pravljenja budžeta nema javne rasprave, a ne poštuje se ni kalendar iz Zakona o budžetskom sistemu.
„Imamo subvencije u budžetu koje nisu specificirane, već date na gomili. Imate sve veću budžetsku rezervu. Prošle godine je penzionerima dato po 3.000 dinara iako to nije predviđeno nijednim zakonom zato što je ostvaren suficit veći od planiranog. Neplanirani suficit je posebno prijatan za vlast koja može da ga troši po nahođenju“, smatra Kovačević.
Višak ne treba
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, upozorava da se ne može ocenjivati izvršenje budžeta na osnovu jednog meseca.
„Januar je inače sezonski mnogo budžetski bolji od ostalih meseci i ne može se ocenjivati na osnovu njega pa čak i ako je tri puta bolji od planiranog. I ako bi se pojavio fiskalni prostor ove godine, ne bi ga trebalo koristiti za povećanje plata i penzija, već za smanjenje poreza i povećanje investicija. Kao prvo već smo imali relativno veliko povećanje plata i penzija pre samo mesec dana koje privreda teško može da izdrži. Drugo, evropska privreda usporava i ako tako nastavi, sigurno će se odraziti i na našu ekonomiju. Nije dobro formirati takva očekivanja, mada se to i ranije radilo. U januaru najave povećanje plata i penzija i cele godine o tome pričaju, a onda povećanje bude u decembru“, napominje Arsić. On objašnjava i da je razlog za konzervativnije planiranje budžeta u prethodnim godinama bio i sporazum sa MMF-om koji nije dozvoljavao da se planira bolja naplata poreza.
„A to se dešavalo, siva ekonomija je smanjivana i rasla naplata poreza, pa otud i veći suficit nego što je planirano“, kaže Arsić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
