„Svet je već multipolaran, samo je zaostala percepcija o tome“: Šoškić o proširenju BRIKS-a

Grupa od pet zemalja koje čine BRIKS (Kina, Rusija, Brazil, Indija i Južna Afrika) odlučile su na samitu u Johanesburgu da pozovu još šest zemalja u ovaj blok i to Argentinu, Egipat, Iran, Etiopiju, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Tu vest potvrdio je južnoafrički predsednik Siril Ramafosa. On je naglasio da će članstvo tih zemalja u Briksu početi 1. januara naredne godine, kao i da je to prva faza proširenja.

Otvara se pitanje interesa koje BRIKS ima sa šest novih članica, uzimajući u obzir da je samo ovih pet zemalja imalo oko 26 biliona dolara (hiljada milijardi) bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2022. godine, kako pokazuju podaci sa sajta Svetske banke, dok je ukupni svetski BDP tada iznosio nešto preko 100 hiljada biliona. To znači da su ovih pet zemalja činile oko 26 odsto ukupnog svetskog BDP-a.

BDP novih zemalja BRIKS-a u 2022. godini ukupno je iznosio 3,2 biliona dolara, što bi dodatno ojačalo poziciju ovog bloka u odnosu na zemlje G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države).

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić za Danas kaže da je neizvesno kakve će biti posledice čitavog ovog procesa.

„BRIKS je organizacija koja je spontano nastala pre desetak godina, a sada vidimo da ona evoluira u raznim domenima – formirana je i banka za razvoj, razmišlja se o sistemu za međunarodna plaćanja, govori se i o tome da se radi na alternativnoj, rezervnoj valuti. U pitanju su zemlje koje su van tradicionalne grupe vodećih industrijskih zemalja sveta, ali koje su poslednjih decenija uglavnom bile sa visokim stopama privrednog rasta. Ako uporedite BRIKS i G7, vidite da je BDP, korigovan za paritet kupovne snage, već sada veći od strane BRIKS, nego G7“, objašnjava on.

Šoškić navodi da je Kina tu posebno istaknuta.

„Ona je još 2017. godine postala vodeća ekonomija sveta, posmatrano po BDP-u i paritetu kupovne snage. Sada je već dvadesetak odsto iznad Sjedinjenih Američkih Država (SAD), prema podacima Svetske banke“, ističe on.

Ako bi Saudijska Arabija ušla u BRIKS, pa i Iran, kako kaže naš sagovornik, onda bi to „potencijalno postao vrlo ozbiljan ekonomski blok“.

„Nije jasno da li će oni imati neku zonu slobodne trgovine, ali sama činjenica da su spremni da sarađuju, a da tu istovremeno imate velike proizvođače nafte, imate velike proizvođače industrijskih proizvoda, kao što je Kina, a delimično i Indija. I ako se u ceo taj proces uključi i kreiranje altrentativne, rezervne valute, to može bitno da promeni konstelaciju međunarodnih odnosa u svetu u narednim godinama“, naglašava Šoškić.

Ekonomski odnosi u svetu se već uveliko menjaju, pojašnjava on.

„Zemlje G7 su tradicionalno bile najrazvijenije zemlje sveta, međutim, kad pogledamo danas, i tehnološka i finansijska moć je dominantno locirana u Kini. Prosečan nivo zaduženosti bogatih zemalja Zapada, a pre svega G7, pokazuje da su te zemlje uglavnom prezadužene, naročito Japan. Zaduženost zemalja BRIKS-a je znatno niža. Promena se već desila. Svet je već postao multipolaran, samo je negde zaostala percepcija o tome i razumevanje svih međunarodnih faktora. Sada živimo u svetu kada su finansijski rezervoar, tehenološke inovacije i industrijska baza izmešteni iz tradicionalnog bogatih zemalja“, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da je prednost kod onoga ko ima resurse.

„Kineski industrijski proizvodi i ruski energetski proizvodi, ako tome dodamo i hranu, to je nešto što većini zemalja treba. Tako da ih nije teško ubediti da uspostave međunarodnu trgovinu van dolara, ukoliko imaju šta da kupe, a od Kine svi imaju šta da kupe i svima treba energija i hrana“, smatra Šoškić.

Profestor na FEFA fakultetu Milan Nedeljković za Danas kaže da je za BRIKS učlanjivanje novih država značajno pre svega zbog jačanja političkog potencijala, jer što više zemlja ima u jednom sistemu, on je time jači.

„Za tih šest zemalja je to, takođe, značajno, jer kada nastupaju kao zemlje BRIKS-a, imaju jaču poziciju, nego kada nastupaju individualno“, smatra on.

Nedeljković ističe da je glavni potencijal Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a delimično i Irana, to što su veliki proizvođači nafte.

„Osim toga, u ekonomskom smislu, nisam siguran šta BRIKS može da dobije od uključivanja ovih novih zemalja, mislim da je to više prikupljanje političkih poena. Rusiji i Kini odgovara da u „svoj svet“ uvedu još više zemalja“, kaže on.

Biće interesantno, smatra naš sagovornik, kako će se zemlje G7 ponašati prema Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a povezano sa trgovinom naftom.

„Pitanje je da li to njihovo priključivanje BRIKS-u podrazumeva isporuke nafte u Kinu koje će se plaćati dolarski ili će se vršiti bez konverzije prema dolaru. Ako se izbaci dolar u toj trgovini, to može da bude nešto na šta bi zemlje G7 mogle da reaguju“, smatra Nedeljković.