Svet na pragu recesije: Čeka nas crni rekord posle 80 godina, a Srbiji sledi tri godine sporog rasta

Svetska banka objavila je juče izveštaj o Globalnim ekonomskim prospektima prema kojima se prognozira smanjenje rasta globalnog BDP-a sa tri odsto iz prošlogodišnje projekcije na svega 1,7 odsto, ali uz ozbiljne rizike da i taj skromni rast pređe u pad.

Globalni ekonomski rast se oštro smanjuje usled visoke inflacije, visokih kamatnih stopa, smanjenih investicija i rata u Ukrajini, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke.

Uz ponovno širenje pandemije kovida 19 i nagli rast kamatnih stopa u borbi protiv inflacije i uz eskalaciju geopolitičkih tenzija Svetska banka upozorava da bi globalna ekonomija mogla da završi u recesiji.

Ova međunarodna finansijska institucija smanjila je projekciju rasta za 95 odsto razvijenih zemalja i 70 odsto zemalja u razvoju u odnosu na julsku projekciju.

„Kriza se intenzivira dok se globalni izgledi za rast pogoršavaju. Zemlje u razvoju i rastuće ekonomije se suočavaju sa višegodišnjim usporenim rastom zbog visokih dugova i slabih investicija, jer su globalni kapital apsorbovale razvijene zemlje koje se suočavaju sa ekstremno visokim dugom i visokim kamatnim stopama“, ocenio je Dejvid Malpas, predsednik Svetske banke.

Prognoze rasta su smanjene kako za zemlje u razvoju tako i za razvijene ekonomije.

U sledeće dve godine rast dohotka po glavi stanovnika u rastućim ekonomijama i zemljama u razvoju projektovan je na svega 2,8 odsto. To je za jedan procentni poen manje od godišnjeg proseka od 2010. do 2019. godine. U najsiromašnijem regionu na svetu, subsaharskoj Africi, očekuje se rast od svega 1,2 odsto u naredne dve godine što će uticati na dodatni rast siromaštva.

U razvijenim ekonomijama rast će biti zakočen sa 2,5 odsto u 2022. na svega 0,5 odsto u 2023. godini.

U poslednjih 20 godina ovako snažna usporavanja bila su predznak globalnih recesija, upozorava se u ovom izveštaju.

U SAD se u ovoj godini prognozira se rast od svega 0,5 odsto. To je za 1,9 procentni poen manje od prethodne projekcije i od najslabijeg rezultata od 1970. ako ne računamo recesione godine.

U evrozoni situacija je još ozbiljnija. Prognozira se stagnacija, dakle stopa rasta od nula odsto (to je za 1,9 procentnih poena manje od prethodne prognoze).

U Kini se predviđa rast od 4,3 odsto što je za 0,9 poena manje od prethodno projektovanog.

Ako se isključi Kina, rastuće ekonomije će usporiti rast u proseku sa 3,8 odsto u 2022. na 2,7 odsto u 2023.

Ako se to ostvari u ovim ekonomijama do kraja 2024. godine BDP će biti šest odsto manji od onog što se očekivalo pre pandemije.

Naša privreda je već na svojoj koži osetila krizu, jer je privredni rast u 2022. usporio na svega 2,5 odsto, kako ga procenjuje Svetska banka ili 2,3 odsto kako kažu preliminarne ocene Republičkog zavoda za statistiku i to sa čak 7,5 odsto prethodne, 2021. godine.

Za ovu godinu Svetska banka projektuje rast od 2,3 odsto što je malo ispod proseka Zapadnog Balkana (2,5 odsto). Problem je što je na kraju i rast srpske privrede i u 2022. godini bio manji od regionalnog proseka. Mi smo ostvarili 2,5 odsto, dok je ovaj mikro region od šest država imao prosečni rast od 3,1 odsto.

Ekonomista Mihailo Gajić ističe ipak da je Srbija prethodnih godina imala mnogo bolje rezultate, a sada se svi vraćaju na svoje standardne ekonomske putanje posle pandemije.

“Mi smo u pandemiji 2020. imali plitku recesiju, a onda visok rast u 2021. Druge zemlje su imale dubok pad u pandemiji, pa su se onda neke naglo oporavile naredne godine, ali neke nisu postigle prepandemijski BDP do prošle godine. Što se tiče projekcija za Srbiju, to je otprilike na nivou na kom je i naša vlada projektovala ovogodišnji budžet. Recimo u trenutku pravljenja budžeta je rast od 2,5 odsto u ovoj godini koji je Ministarstvo finansija projektovalo bilo čak i konzervativno pošto je postojala MMF-ova projekcija o 2,7 odsto”, napominje Gajić.

Ipak ovo znači i da se nalazimo u ranjivom položaju, posebno jer je naša ekonomska politika bazirana na privlačenju stranog kapitala, a sada će to biti glavni kanal prenošenja krize iz Evrope.

“Neizvesnot, recesija u evrozoni, visoka inflacija koja povlači i rast kamatnih stopa, uticaće na smanjenje investicija. Smanjenje stranih direktnih investicija će biti jedan od glavnih kanala za transmisiju krize na našu ekonomiju, pored smanjenja izvoza koji je takođe povezan sa tim investicijama”, objašnjava Gajić.

Pogoršanje ekonomskih pokazatelja vuče za sobom i političke probleme. Kako ističe Gajić, od 2018. do 2020. godine imali smo solidan rast od oko 4,5 odsto godišnje i bilo je prostora za povećanje plata i penzija, za javne investicije, a to su bile glavne poluge vlasti SNS-a.

“Sada imamo bar tri godine niskog rasta. Prošle godine 2,5 odsto, ove slično, a sledeće oko tri odsto što je takođe nisko. Neće biti novca za te programe. Ovo ne znači da će sad primeniti kriznu ekonomsku politiku, jer ipak i dalje nismo u recesiji, a i javni dug nije prevelik i neće biti problem otplata čak i ako bude nešto skuplji”, ocenjuje on dodajući da ipak treba razmisliti o prelasku sa privlačenja stranih direktnih investicija na podsticanje domaće privrede da investira.

“To bi značilo popravljanje poslovnog ambijenta, vladavina prava, odnosno da zakoni važe za sve, manje birokratije, a moglo bi se razmisliti i novim uslovima za subvencionisanje investicija. Recimo da se postavi uslov da strani investitor koji želi državna sredstva mora određen procenat komponenti da kupuje od domaćih dobavljača. Tu je verovatno i pitanje oporezivanja rada, a posebno smanjenje opterećenja ispodprosečnih plata, odnosno uvođenje progresivnog oporezivanja”, zaključuje naš sagovornik.