Svetska banka: BDP raste dva odsto ove godine, inflacija opada, ali i dalje visoka

Prema Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke u 2022. i prvoj polovini 2023. godine ekonomije regiona beleže usporavanje. Nešto veći rast, prema rečima Rekorda, imaće ove godine Albanija, Crna Gora i Hrvatska zbog usluga, odnosno turizma.

Što se tiče Srbije, Svetska banka procenjuje da će ove godine ostvariti privredni rast od dva odsto, a da će naredne godine ubrzati na tri odsto.
U odnosu na aprilsku projekciju Svetska banka je smanjila izglede rasta sprske privrede za 0,3 procentna poena.
U regionu Zapadnog Balkana, prema projekcijama Svetske banke, samo će S. Makedonija imati manji rast, 1,8 odsto. Prosek rasta BDP-a šest zemalja iznosiće 2,5 odsto ove godine.

Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke za Srbiju, objašnjava da su na nešto sporiji rast BDP-a Srbije ove godine uticala dva sektora.

„Imali smo značajno usporavanje u gra đevinskoj industriji. Porasle su cene inputa, čelika, cementa, imamo nedostatak radne snage. U prvom polugodištu imamo pad vrednosti izvedenih građevinskih radova, što je iznenađenje, pošto je broj izdatih građevinskih dozvola bio konstantan.

Drugi sektor je poljoprivreda. U prvoj polovini godine, prvo smo imali nedostatak vlage, koji je pogađao pre svega voće i povrće, a zatim velike padavine. Ispostavilo se da je poljoprivreda kasnije uhvatila korak, jer je godina dobra za pšenicu i kukuriz, koje najviše izvozimo“, objašnjava Šestović.

I izvoz daje pozitivan doprinos BDP-u, iako je porastao svega sedam odsto, znatno manje nego što se očekivalo, ali istovremeno imamo pad uvoza.

Sporiji rast izvoza od očekivanog je, prema rečima Šestovića, posledica slabije ekonomske aktivnosti u EU i samim tim manjih narudžbina za kompanije u Srbiji koje su dobavljači nemačkih kompanija.

„Naš model privrednog rasta sugeriše da je i u trećem kvartalu privredni rast manji nego što bi bilo potrebno da se izvuče rast BDP-a za celu godinu. Ostaje da se ubrza rast u četvrtom tromesečju, a tu imamo i nisku bazu iz prošle godine. Sve u svemu ekonomska aktivnost ove godine je malo podbacila“, ocenio je Šestović.

Rekord je dodao da je potencijalni rast Srbije tri do četiri odsto, pa je očigledno da je ove godine privredni rast ispod potencijalnog.

Inflacija u Srbiji je u odnosu na druge zemlje u okruženju kasnije dostigla vrhunac, a sada sporije opada od ostalih.

Ipak, Svetska banka vidi da će godišnja inflacija u decembru iznositi osam odsto, a da će se sredinom sledeće godine vratiti u ciljani koridor Narodne banke Srbije od 1,5 do 4,5 odsto,

Šestović ukazuje da je glavni faktor inflacije bila hrana, iako je Srbija veliki proizvođač i izvoznik hrane.
„Inflacija hrane je neočekivano visoka. Izgleda da su na to uticali eki netržišni i nekonvencionalni faktori, a o tome su govorili i predstavnici vlade i NBS. Pričalo se i o trgovačkim maržama. Poslednjih meseci imamo usporavanje inflacije, ali ona je i dalje visoka.

Drugi faktor je energija i ona j euticala na uvezenu inflaciju. Kod nas je došlo kasnije do prelivanja rasta cena energenata na inflaciju, jer imamo administrativno kontrolisane cene koje se nešto kasnije prilagođavaju. Ove godine je dobra poljoprivredna sezona, pa očekujemo pad cena hrane, ali ostaje da vidimo kakav će biti uticaj povećanja akciza na inflaciju“, rekao je Šestović.

Najveći rizik kako za srpsku tako i za ekonomije regiona i dlaje ostaje okruženje. Prema Šestovićevim rečima, ako dođe do smanjenja ekonomske aktivnosti EU i zemalja Zapadnog Balkana, doći će i do smanjenje našeg izvoza i investicija, što će dalje oboriti privredni rast.

Drugi rizik su, prema njegovim rečima, državna energetska preduzeća, pošto smo videli kako kriza u njihovom poslovanju pogađa državu.

Pozitivna nota u celom regionu je situacija tržišta rada. Zapsolenost na Zapadnom Balkanu dostigla je rekordnih 47,8 odsto.

Prema rečima Rekorda, finansijski sektor je stabilan, mada iskustvo iz prethodnih kriza
pokazalo da se nekoliko godina posle krize javljaju problemi.

On je ocenio i da zemlje Zapadnog Balkana smanjuju deficite budžeta, ali povećanjem prihoda.
„Na rast prihoda uticala je inflacija. Jedino Srbija i Crna Gora smanjuju rashode u regionu, ali ima prostora i za veće smanjenje deficita“, ocenio je Rekord.