Svetska banka: Država da počne da štedi i pravi rezerve

Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju, istakao je da se ove zemlje suočavaju sa više šokova.

„Na fiskalnoj strani, vlade su preduzeimale mere za smanjivanje efekata inflacije i visokih cena energije što je predstavljalo visok trošak. Drugi šok je uticaj cena energenata na rast uvoza i na povećanje deficita tekućeg računa.
Neke zemlje su takođe uvećale javni dug i to u trenutku kada su uslovi zaduživanja na tržištu pooštreni. Na kraju tu je usporavanje u evrozoni koja je najveći trgovinski partner, najveći izvor investicija i doznaka“, ocenio je Pontara.

On je poručio da vlade regiona treba da se bore sa kratkoročnim izazovima, ali da zadrže fiskalnu odgovornost i makroekonomsku stabilnost.

„Uporedo, države moraju da pomognu ugroženim građanima ciljanom pomoći. Takođe treba raditi na reformama koje će podstaći rast u budućnosti i na kraju, kriza ističe potrebu za zelenom tranzicijom od karbonske ka zelenoj proizvodnji“, rekao je on.

Što se tiče Srbije u prvom polugodištu ostvaren je solidan rast, ali prema rečima Lazara Šestovića, glavnog ekonomiste Svetske banke za Srbiju, u drugoj polovini godine usledilo je usporavanje.

„Inflacija je viša nego što je očekivano, ali fiskalni deficit je niži. U drugom tromesečju je počelo usporavanje investicija i građevinarstva, kao i izvoza usled međunarodnih dešavanja. Ako uporedimo sa zemljama CEE novim članicama EU, godišnji privredni rast Srbije pao je ispod njihovog proseka“, ocenio je Šestović.

On je istakao da u ovom izveštaju nisu mnogo menjali projekcije rasta za Srbiju koja je za ovu godinu 3,2 odsto, a za sledeću 2,8 odsto.

Međutim, on je istakao da je ovo najteža godina za prognoze jer se parametri menjaju skoro na dnevnom nivou.

On je na pitanje da li je rezultat od 1,1 odsto u trećem kvartalu uticao na promenu projekcije rekao da će verovatno biti menjana projekcija i za ovu godinu.

„Naš BDP u trećem tromesečju je trpeo zbog većeg pada poljoprivredne proizvodnje nego što se očekivalo. Šteta od suše i manje upotrebe veštačkog đubriva je uticala na rezultat. A kod nas je udeo poljoprivrede u BDP-u desetak odsto plus što se na nju oslanja i prehrambena industrija. Osim toga i inflacija je uticala na smanjenje potrošnje“, ocenio je Šestović i dodao da je potencijalni rast Srbije u periodu od 2022-2024. godine procenjen na oko tri odsto.

On je ocenio i da je inflacija od 14 odsto verovatno vrhunac i da će tokom naredne godine padati.

„Glavni pokretač hrane su cene hrane. Njihov doprinos inflaciji je 50 odsto. Takođe raste uticaj cena energije“, istakao je Šestović.

Prema njegovim rečima u godinama pre korone država je pravila suficite budžeta kada su napravljeni fiskalne rezerve.

„U koroni je povećan deficit, a ove godine će iznositi oko četiri odsto BDP-a“, ocenio je Šestović.

Najveći rizici za naredni period je da fisklani deficit bude još veći ukoliko energetskim kompanijama bude bila potrebna dodatna podrška države. Zatim tu je pitanje snabdevanja energijom, da li će biti dovoljno struje i gasa, što ne zavisi sasvim od naših energetskih kompanija.

On je ukazao i na deficit tekućeg računa koji će ove godine dostići 10 odsto BDP-a dok je prethodnih godina iznosio četiri do šest odsto BDP-a.
„On može biti još veći ukoliko nastave da rastu cene energije ili se smanji izvoz ili se povećaju otplate za kamate“, upozorio je Šestović.

„Država mora da počne da štedi i pravi rezerve. Dobra stvar je što su depoziti i dinarski i devizni na visokom nivou. Moraju se pažljivo pratiti rashodi, posebno odnos fonda plata i penzija prema BDP-u, da ne poraste preterano. Važno je ne povećavati naglo rashode“, ocenio je Šestović dodajući da je inflacija već pomogla da se ograniče plate i penzije pošto je njihov rast bio realno negativan od početka godine.

On je istakao i da jće deficit budžeta ove godine biti četiri odsto BDP-a uglavnom zbog gubitaka javnih preduzeća koja će preuzeti budžet.

„Najveći deo javnih preduzeća je u v.d. stanju. To je najveći problem jer nema stalnog profesionalnog menadžmenta koji bi donosio dugoročne planove. Na to se u EPS-u nadovezala serija kvarova i havarija.

To je ogolilo stvari i ukazalo na probleme unutar firme. EPS je imao dosta sopstvene gotovine koju nije ulagao u investicije pa je u početku iz sopstvenih sredstava finansirao uvoz struje, a zatim je država kroz garancije pomogla“, rekao je Šestović istakavši da će se uvoz verovatno nastaviti i tokom zime.

Što se tiče Srbijagasa to je prema njegovim rečima svesna odluka države da prodaje gas ispod tržišne cene i da preuzima taj trošak.

„Ni ostala javna preduzeća nisu zanemarljiva. Zato je kriza dobra prilika da se sprovedu teške reforme. Vlada sada radi na novom zakonu o državnim preduzećima pa je to prilika za reforme“, poručio je Šestović.