Srbija mora da ispuni obećanja i da reši pitanje preostalih državnih preduzeća i petrohemijskog kompleksa, jer su ona izvor fiskalnog rizika za zemlju, upozorio je juče šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen.
„Bez rešavanja pitanja tih preduzeća ništa ne može da se postigne“, ocenio je Verheijen na svečanom delu izborne Skupštine Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
On je ocenio da je za napredak ekonomije Srbije „Ahilova peta“ razvoj malih i srednjih preduzeća, a da bi, za promenu te situacije nabolje, trebalo rešiti poresku proceduru i mnoga druga pitanja.
„Ako mala i srednja preduzeća ne počnu da rastu, vi ne možete da se razvijate dalje. Morate motivisati građane da budu privatnici, da ne čekaju posao u javnom sektoru“, rekao je Verheijen. On je poručio da je, takođe, neophodno sprovesti reforme u zdravstvu i obrazovanju i sredstva koja se tamo usmeravaju trošiti na bolji način, jer su te dve oblasti ključni izazov u Srbiji.
Verheijen je kao jednu od ključnih oblasti naveo i reforme lokalnih samouprava i smanjenje prevelike birokratije u njima, kao i poreski i inspekcijski sistem na tom nivou.
Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Sebastijan Sosa ocenio je da su makroekonomska stabilnost i otpornost finansijskog sektora ključna stvar u reformama, a da su u poslednjih nekoliko godina u Srbiji zabeleženi impresivni rezultati u fiskalnoj konsolidaciji. On je ocenio da privredni rast, koji se sada polako uvećava, nije dovoljan i treba biti dosta veći, više od pet odsto, a da bi se to postiglo, potrebno je do kraja sprovesti predviđene reforme.
Ministarka građevine Zorana Mihajlović je, podsećajući da je bilo mnogo opstrukcija i problema kada su se reforme sistema u Srbiji tek definisale, a pogotovo u sprovođenju, ocenila da je učinjeno mnogo, ali da predstoji još dosta posla. Ona je najavila da će se u narednom periodu raditi na elektronskom katastru i elektronskim prostornim planovima, na koje se čeka po nekoliko godina, pa se onda primenjuju „iznuđena rešenja“.
Mihajlovićeva je precizirala da je cilj budućih reformi u toj oblasti da upis u elektronski katastar bude za maksimalno tri dana, a da se elektronski prostorni plan uradi za najviše 12 meseci, što je „tri-četiri puta kraće nego danas“.
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić je najavila da će u toj oblasti uslediti reforme inspekcijskih službi, koje će se raditi zajedno sa NALED-om, a zakon koji je usvojen daje puno prostora za to. Ona je upozorila i na problem što se, nakon uspeha u borbi protiv sive ekonomije i naplati poreza, devet odsto pravnih subjekata odjavilo i prešlo u „sivu zonu“, ali da je ova vlada, za razliku od prethodnih, „rekla stop“ praksi da se mogu kontrolisati samo registrovani privredni subjekti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.