Svetska banka: Oslonite se na domaću tražnju

I Kristin Lagard, nova generalna direktorka ove institucije i Robert Zelik, prvi čovek Svetske banke upozorili su juče na tu činjenicu, najavljujući sigurno prelivanje krize van granica evrozone i Amerike i širenje siromaštva u nerazvijenim državama, ako se hitno ne preduzmu mere koje će umiriti svetska tržišta uspaničena krizom zbog duga u Grčkoj i događajima u SAD.

Prema rečima Zelika, zemlje u razvoju, kojima pripada i Srbija, ovog puta nisu tako dobro pozicionirane kako bi mogle da se odbrane od nadolazećeg kriznog talasa, kao 2007. godine, kada je prva kriza tek nastajala. Problemi u evrozoni i Americi zato danas „zatamnjuju izglede“ za ove države, koje su donedavno učestvovale sa čak 50 odsto u globalnom ekonomskom rastu.

– Evropa, Amerika i Japan moraju da reše svoje probleme kako se oni ne bi prelili na zemlje u razvoju. Sve drugo bilo bi neodgovorno – ocenio je Zelik, dodajući da vlasti danas nemaju izgovor za sporu reakciju kao pre tri godine, kada je opšte opravdanje bilo da se kriza nije dala predvideti.

Zelik je upozorio da se tržišta u razvoju moraju pripremiti za mogući pad tražnje, te da jedan od glavnih ciljeva treba da im bude stimulisanje domaće tražnje i preusmeravanje ekonomskog razvoja na njene potencijale.

Ipak, uprkos ogromnim problemima sa kojima se Evropska unija i Amerika danas suočavaju, među liderima globalnih finansijskih institucija jasno je prisutna odbojnost prema ideji da bi vodeće zemlje u razvoju mogle da preuzmu ulogu „spasioca“ razvijenog Zapada. Upitani više puta o predlogu Kine da finansijski pomogne Evropi da se izbori sa krizom, predstavnici Svetske banke i MMF-a redovno su zaobilazili direktan odgovor, fokusirajući se na potrebu da Kina pomogne tako što će podsticati domaću tražnju i apresirati juan. Iz ovoga se jasno oseti da se na globalnom nivou promena u tradicionalnom odnosu snaga i te kako primećuje i da najrazvijenije ekonomije na postepenu promenu uloga gledaju s priličnim podozrenjem.

Govoreći o uticaju aktuelnih problema u Evropi i Americi na siromašne zemlje, Zelik je podvukao da će glavni problem biti cene hrane, na koje odlazi najveći deo primanja u ovim društvima. Drugi problem će prema njegovim rečima biti pad prihoda iz dijaspore, u onim zemljama u kojima značajna sredstva pristižu ovim kanalima, s obzirom da se zbog krize može očekivati smanjenje ovih transfera, a treće pitanje koje treba rešiti je obezbeđivanje kreditiranja privrede. Iako Srbija ne spada u najsiromašnije zemlje, lako je videti da se sve tri stavke direktno odnose i na našu zemlju. U Srbiji više od 40 odsto prihoda domaćinstava odlazi na hranu, inflacija će ove godine biti oko devet odsto, ali su cene mnogih najosnovnijih namirnica porasle i za 20 do 30 odsto, a prihodi od dijaspore su 2009. bili čak 5,5 milijardi dolara, kako je izjavio tadašnji ministar za dijasporu Srđan Srećković, što bi značilo da Srbija ostvaruje veće prilive po ovom osnovu nego po osnovu stranih investicija. S obzirom da Srbija teško može da računa na domaću tražnju kao stimulator rasta, ukoliko stvari u Evropi krenu po zlu, jasno je da će udar na domaću privredu biti neizbežan.

U tom smislu obećanja Francuske i Nemačke da će uprkos svemu ostati uz Grčku i da će joj pomoći koliko god je potrebno kako bi izašla na kraj sa svojim dugovima, znače imaće efekta i na Srbiju i ostale zemlje regiona koje se u najvećoj meri oslanjaju na privredu Unije – čak polovina izvoza naše zemlje odlazi na tražnju iz EU. U poslednjim danima u međunarodnim finansijskim krugovima čuli su se predlozi za isključivanje Grčke iz evrozone, kako bi se sprečila kontaminacija ostalih članica Unije grčkim virusom. Ali, posle francuskog predsednika Nikole Sarkozija, juče je i Kristin Lagard, donedavno ministarka finansija ove države, odbacila ovu ideju, podsetivši na činjenicu da podrška Grčkoj nije samo pitanje ekonomije i finansija za Evropsku uniju, već i pitanje „političke, kolektivne sudbine među državama koje su provele vekove boreći se međusobno i koje su rešene da ostanu zajedno“.