Svetska banka: Pad srpske privredne ove godine najmanje 2,5 odsto

Srpska privreda mogla bi imati i pad od 5,3 procenta, navedeno je u izveštaju SB, ukoliko se ostvari pesimističan scenario koji je takođe razmatran a koji predviđa ukidanje mera za sprečavanje širenja virusa na kraju avgusta i oporavak ekonomskih aktivnosti u poslednjem tromesečju godine.

Iz SB su istakli da su obe projekcije izračunate na osnovu podataka dostupnih na dan 15. aprila.

„Vlada Srbije brzo je reagovala na ekonomske izazove izazvane krizom usled pandemije virusa COVID-19, usvajanjem programa pomoći u iznosu od 5,2 milijardi evra“, kazao je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva.

On je rekao da će se ekonomija Srbije povratiti u ovoj godini, ukoliko „ambiciozan program“ koji se bavi problemima zapošljavanja, malih i srednjih preduzeća i likvidnošću, bude u potpunosti sproveden i uklopljen sa sprovođenjem dugotrajnih strukturnih reformi.

Iz SB su naveli kako očekuju da će regionalni rast na Zapadnom Balkanu iznositi između minus tri i minus 5,6 procenata.

„Obim recesije će zavisiti od trajanja pandemije u Evropi. Iako je ekonomski uticaj tekuće pandemije u regionu teško predvideti, postoji vrlo malo sumnje da će ova pandemija izazvati rasulo u životima širom regiona – opterećujući zdravstvene sisteme, parališući ekonomske aktivnosti i podrivajući dobrobit ljudi“, kazala je direktorka SB za Zapadni Balkan Linda Van Gleder.

Prema njenim rečima, srednjoročno se očekuje snažan oporavak rasta u regionu, sa postepenim vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, ali to, kako je istakla, takođe zavisi i od trajanja i intenziteta trenutne krize, kao i od koraka koje će donosioci politika preduzimati u rešavanju problema izazvanih pandemijom.

Ocenjeno je i da će recesija u svim zemljama Zapadnog Balkana pokrenuti značajan pad domaće i strane potražnje tokom pandemije.

Ukazano je da ograničenja putovanja i mere društvenog distanciranja imaju posebno dugotrajan uticaj na turizam i usluge, a usluge čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet zemalja u regionu i 75 procenata u Crnoj Gori.

Prekidi u snabdevanju i niža potražnja dodatno utiču na mnoge proizvodne sektore, dok ograničenja likvidnosti i akutna nesigurnost guše investicije, navela je SB.

Glavni rizik za Zapadni Balkan, prema oceni SB, je činjenica da bi produžena pandemija, kao i dublja recesija u Evropskoj uniji, mogle da otežaju upravljanje nadolazećom ekonomskom krizom.

Prema izveštaju SB, brze, smele i pažljivo osmišljene mere ublažavanja mogu ograničiti društveni i ekonomski uticaj ove krize.

Vlade svih šest zemalja najavile su fiskalne i socijalne mere za podršku domaćinstvima i preduzećima tokom vanredne situacije – u rasponu od jedan do 6,7 procenata BDP-a.

Zemlje koje su ušle u krizu sa većim fiskalnim i eksternim zaštitnim slojevima imaju više prostora za finansiranje obimnijih programa podrške, naveli su iz SB i ocenili da su najavljene kratkoročne mere neophodne i usklađene sa politikama odgovora na krizu u zemljama EU.

Međutim, sve više ljudi na Zapadnom Balkanu oslanja se na samozapošljavanje, rad sa skraćenim radnim vremenom i prihode od neformalnih aktivnosti, ukazala je SB.

Ove grupe su osetljive na krizu, ali ih je teško podržati konvencionalnim merama.

Prema navodima izveštaja, možda će biti potrebna dodatna podrška – prilagođena lokalnom kontekstu – kako bi se pružila podrška svim ugroženim grupama u regionu.

Kao primer je navedeno da je nekoliko zemalja Zapadnog Balkana najavilo proširenje obuhvata postojećih programa socijalnih transfera radi podrške samozaposlenim porodicama i većem broju osetljivih pojedinaca.

S obzirom da nije sigurno koliko će ova kriza trajati, donosioci politika svuda se suočavaju sa istiom dilemom u donošenju politika: korišćenje celokupnog fiskalnog prostora za ublažavanje neposrednog uticaja može biti štetno ukoliko kriza potraje.

Odgovori politika stoga treba da budu prilagođeni tako da ublažavaju neposredne efekte, prilagođavaju se novim realnostima koje se mogu javiti i ostavljaju prostora za pripremanje ekonomije za oporavak, naveli su iz SB.

Izveštaj je, kako je saopšteno, usredsređen na makroekonomski uticaj korona virusa u zemljama Zapadnog Balkana i priprema teren za dodatne analize.

Serija kratkih dokumenata Redovnog ekonomskog izveštaja, koji će se baviti uticajem na pojedinačne ekonomske oblasti, socijalne sektore i siromaštvo i distribuciju prihoda u regionu, biće objavljena naknadno u toku maja, navedeno je u saopštenju.