Svetska banka: Posledice rata u Ukrajini dodate na štetu od pandemije, mnoge zemlje će se naći u recesiji

U izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima navodi se da je vojna akcija Rusije u Ukrajini pojačala usporavanje globalne ekonomije, koja sada ulazi u „produženi period slabog rasta i povećane inflacije“.

Predsednik Svetske banke David Malpas rekao je da globalni rast trpi zbog rata, novih zatvaranja u Kini usled kovida, poremećaja u lancu snabdevanja i rizika od stagflacije, odnosno perioda slabog privrednog rasta i visoke inflacije, što se protekli put dešavalo sedamdesetih godina prošlog veka.

Opasnost od stagflacije danas je velika. Prigušeni rast verovatno će ostati takav tokom ove decenije zbog slabih investicija u većem delu sveta. Uz inflaciju koja je sada na višedecenijskom maksimumu u mnogim zemljama i očekivani spori rast snabdevanja, postoji rizik da će inflacija ostati visoka u dužem periodu, ocenio je Malpas.

U periodu od 2021. do 2024. godine projektovana je stopa globalnog rasta od 2,7 odsto, dodao je predsednik Svetske banke, što je više nego dvostruko veće usporenje nego u periodu od 1976. do 1979. godine.

Svetska banka prognozira da će privredni rast Srbije ove godine biti 3,2, a sledeće 2,7 odsto.

Embargo na uvoz energenata iz Rusije mogao bi da pogorša izglede za privredni rast u Evropi i Centralnoj Aziji, posebno u evrozoni, najvećem trgovinskom partneru te regije, i u Rusiji, što bi dodatno naštetilo ekonomiji, ocenjuje Svetska banka.

Ako cene hrane i dalje budu rekordno visoke, pooštravanje monetarne politike bi moglo da se ubrza i znatno veći broj ljudi nego što se trenutno očekuje mogao bi da bude gurnut u ekstremno siromaštvo, pa bi im i hrana bila teže dostupna, upozorila je Svetska banka.