Svetska banka povećala izglede za svetski privredni rast, na 2,6 odsto za ovu godinu

To je više nego 2,4 odsto svetskog rasta za 2024. godinu koliko je Svetska banka predviđala u svojoj prethodnoj prognozi u januaru. Ona predviđa da će ove godine privredni rast u svetu biti kao i 2023. godine, odnosno 2,6 odsto.

Banka je upozorila da je rast i dalje spor u poređenju sa ranijim standardima i da najsiromašnije zemlje imaju teškoće pod težinom velikih dugova i visokih kamatnih stopa i da povećane trgovinske prepreke ugrožavaju prosperitet širom sveta.

Ratovi u Ukrajini i Gazi vrše dodatni pritisak na regionalne privrede, ocenjuje Svetska banka.

Snažniji od očekivanog rast u SAD, najveće svetske privrede, je učestvovao sa 80 odsto u povećanim izgledima svetskog rasta Svetske banke.

Svetska banka sada predviđa da će američka privreda porasti 2,5 odsto u 2024. godini, isto kao i 2023. godine ali znatno više nego 1,6 odsto koliko je Banka predvidela u januaru.

Svetska banka koja je sastavljena od 189 zemalja članica nastoji da smanji siromaštvo i poveća životni standard pružanjem grantova i zajmova po niskim kamatama privredama u razvoju.

Američka privreda je porasla samo 1,3 odsto u periodu od januara do marta, što je najsporiji rast u gotovo dve godine, i Ahan Kose, zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke rekao je da je prognoza Banke uzela u obzir usporavanje u prvom kvartalu.

Globalna i posebno američka privreda pokazale su se izuzetno otpornim naspram visokih kamatnih stopa koje je uvela američka centralna banka Fed i druge centralne banke da suzbiju inflaciju koja je počela da skače 2021. godine.

Ipak i posle revidirane prognoze rasta na gore globalni rast izgleda spor, pola procentnih poena ispod proseka 2010-1019. godine.

Inflacija je znatno pala, sa 7,2 odsto u 2022. godini na 4,9 odsto prošle godine i uz prognozu od 3,5 odsto u 2024. godini ali i dalje je iznad granice na kojoj bi centralne banke želele da je vide. To znači da krojači politika centralnih banaka mogu biti oprezni oko smanjivanja kamatnih stopa sa današnjih visokih nivoa.

Taj pristup nosi rizik po sebi odnosno opasnost da bi visoke stope zajmljenja dovele do usporavanja ekonomskog rasta.

„Ima posledica držanja visokih kamatnih stopa na duži period“, rekao je Kose i dodao da to ima za rezultat sporiji rast, i da bi to trebalo izbeći, jer bi svet, kako je rekao mogao da bude „zaglavljen u sporoj traci“ .