Svetska banka: Prognoze za rast Srbije porasle na 3,5 odsto u 2024, prosečni prihodi građana na Zapadnom Balkanu na 40 odsto proseka EU

Prema “Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan” koji je predstavila Svetska banka, očekuje se da će srpska privreda u 2024. ostvariti rast po stopi od oko 3,5 odsto, čemu će najveći doprinos dati potrošnja.

Na srednji rok, projekcije ukazuju na to da će ekonomija stabilno rasti po stopi od oko tri do četiri odsto godišnje, a tome će najviše doprineti povećanje potrošnje i investicija, ali i trend rasta izvoza. Takođe, prema projekcijama Svetske banke, strane direktne investicije nastaviće da igraju ključnu ulogu u finansiranju.

Lazar Šestović, viši ekonomista za Srbiju, kaže da naša zemlja deli sudbinu ostatka regiona u pogledu rasta, da inflacija usporava, i da se do kraja godine očekuje da bude 3,7 odsto.

„Fiskalni deficit je bio 2,2 odsto BDP-a, a BDP je u drugoj polovini godine porastao, jer ga svi sektori guraju. Neočekivano dobri rezultati se beleže u sektorima poljoprivrede i građevinarstva. Za 2024. su povećane projekcije za srpsku ekonomiju, na 3,5 – 4 odsto. Smatramo da će se deficit zadržati na oko dva odsto ove godine. Učešće javnog duga do kraja godine bi trebao da padne na 51 odsto“, pojašnjava Šestović, dodajući da su dva najveća rizika na tom putu pitanje izvoza i poslovanje javnih preduzeća, pošto imamo izlovana loša iskustva.

Kako kaže Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, radi boljih rezultata u pogledu privrednog rasta, region Zapadnog Balkana treba da unapredi životni standard građana i investira u ozelenjavanje gradova.

„Sada se fokusiramo na ozelenjavanje gradova koji će moći da doprinesu ekonomskom razvoju u celosti. Iako se beleži rast veći od očekivanog, on mora dodatno da se ubrza. Na tom putu gradovi imaju veliku ulogu“, kaže direktor kancelarije SB u Srbiji.

U 2024. očekuje se i povećanje ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu na 3,2 odsto, što je 0,2 odsto više nego što je Svetska banka predvidela u prethodnom izdanju svog izveštaja, a nakon toga i na 3,5 odsto u 2025.

Ričard Rekord, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, podvlači da su dosadašnji rezultati ohrabrujući i da se fiskalni deficit u regionu maltene prepolovio u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, kako dodaje, treba obratiti pažnju na starosnu strukturu nezaposlenih.

„Stopa zapošljavanja je na 48 odsto, što je za procenat više nego ranije, ali je i dalje visoka stopa nezaposlenih mladih. Inflacija nastavlja da se smanjuje kao i u celom svetu, pa je pala na 5,1 osto na nivou Zapadnog Balkana. Smanjen je i fiskalni deficit u regionu“, kaže on.

On poručuje i da rast treba da bude brži, jer su sada prosečni prihodi Zapadnog Balkana na 40 odsto u odnosu na Evropsku uniju.

„Ukupan nivo zapošljavanja je porastao, a beleži se i realan rast zarada u svim zemljama regiona. Kada je reč o siromaštvu, konstatovan je blaži pad, ali oko trećina ljudi na Zapadnom Balkanu ima ušteđevinu za manje od dve nedelje. To znači da ne bi mogli da prežive ni mesec dana kada bi ostali bez primanja“, zaključuje Rekord.