Svetska banka: Rast BDP-a Srbije u ovoj godini 3,2 odsto

U ovoj godini predviđa se privredni rast Srbije od 3,2 odsto, a u sledećoj godini usporavanje na 2,7 odsto.

Ukupno za Zapadni Balkan predviđa se rast BDP-a od tri odsto ove godine, to je kako se navodi u saopštenju SB, najsporiji rast u regionu Evrope i Centralne Azije ako izuzmemo Istočnu Evropu, uprkos dobrim rezultatima izvoza i turizma.

U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od dva odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto.

Za region se predviša rast od 2,9 odsto u narendoj godini „pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone“.

Svetska banka ističe da je prekid dotoka prirodnog gasa, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju, posebno u Albaniji, S. Makedoniji i na Kosovu i Metohiji.

Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu.

Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine.

Ceo region Evrope i Centralne Azije, prema projekcijama Svetske banke
„ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3 odsto tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region.

Međutim, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo. Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2 odsto ove godine“, navodi se u saopštenju SB.

Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35 odsto, iako je ekonomska aktivnost pogođena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom
ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno.

Prema nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je 1,5 puta više
od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini