Svetska banka revidirala naviše privredni rast sveta, siromašne zemlje zaostaju

Ta banka sa sedištem u Vašingtonu podigla je prognozu globalnog rasta za 2021. godinu za 1,5 poen, na 5,6 odsto, zbog snažnog oporavka u „nekoliko glavnih naprednih ekonomija“, uključujući Sjedinjene Države.

S druge strane, „ekonomije u nastajanju i razvoju“ će imati rast od šest odsto.

U načelu, „stopa je prilično impresivna“, rekao je Aihan Kose, potpredsednik Svetske banke za AFP. „Ali Kina igra važnu ulogu“, sa očekivanim rastom od 8,5 odsto, objasnio je on.

Izuzimajući Kinu, rast „ekonomija u nastajanju i razvoju“ biće samo 4,4 odsto, a ako se uzmu samo „zemlje s niskim prihodima“, rast će biti ispod dva odsto, precizirao je on.

„Napredne ekonomije imaju svoje najbolje dane, a zemlje s niskim prihodima najgore“, rekao je on.

Kreatori politike, rekao je Aihan Kose, treba da imaju na umu da je „apsolutno neophodno brzo vakcinisati i vakcinisati svuda, ne samo u naprednim ekonomijama“.

Vakcinacija kasni i „trebalo bi da smo biti zabrinuti zbog novih talasa“ kovida, prokomentarisao je Kose.

„Iako postoje ohrabrujući znaci globalnog oporavka, pandemija nastavlja da pogoršava siromaštvo i nejednakost stanovništva zemalja u razvoju širom sveta“, rezimirao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas u izjavi.

Očekuje se da će se oko 90 odsto „naprednih ekonomija“ vratiti do 2022. na nivo dohotka po stanovniku pre pandemije  Međutim, očekuje se da će to postići samo oko trećine „ekonomija u nastajanju i razvoju“.

Kao rezultat, jaz u prihodu po glavi stanovnika između naprednih ekonomija i najsiromašnijih zemalja, koji se sužavao pre pandemije, stagniraće ili će se čak i povećati.

Sjedinjene Države su imale koristi i od glavnih stimulativnih paketa i od brze i efikasne kampanje vakcinacije, a Kina ima koristi od jake potražnje za obnovom trgovine.

Međutim, uprkos istorijskom oporavku, globalni bruto domaći proizvod biće oko dva odsto manji od projekcija za ovu godinu sastavljenih pre pandemije, takođe je objavila Svetska banka.

„Ekonomije s niskim prihodima“ gomilaju teškoće, jer su pogođene sve većom nesigurnošću.

Drugi rizici takođe zamagljuju budućnost zemalja u razvoju, posebno inflacija, podvlači Svetska banka.

„Verujemo da će ubrzanje inflacije biti privremeno“, rekao je Aihan Kose.

Ali za sada se „zemlje sa niskim primanjima“ bore s rastućim cenama hrane koje čine oko polovine potrošnje domaćinstava. A to dovodi do rastuće nesigurnosti prehrane u tim zemljama, piše u izveštaju Banke.

Ona stoga pažljivo prati taj pokazatelj, posebno jer bi „da inflacija nije privremena i da su centralne banke reagovale (povećanjem kamatnih stopa) to imalo posledice po ekonomije u razvoju“, rekao je Kose.

Sa nesinhronizovanim ekonomskim oporavkom širom sveta, nagli rast kamatnih stopa, posebno u Sjedinjenim Državama, dodatno bi oslabio te zemlje koje bi se suočile sa povećanjem troškova refinansiranja svog duga.

Dejvid Malpas podseća da je i pre pandemije polovina „zemalja s niskim prihodima“ imala teškoća u otplati duga ili su bile „u velikom riziku“ da više neće moći da ga uopšte otplate.

Stoga on poziva na „nastavak globalne saradnje“ i učešće privatnog sektora kako bi se smanjio dug najsiromašnijih zemalja.

Kroz G20, Svetska banka i MMF pokrenuli su inicijativu za obustavljanje servisiranja duga desetina „zemalja s niskim prihodima“. Ali taj aranžman ističe krajem ove godine.