Svetska banka: Srbija da radi na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora

Te zemlje, po proceni Svetske banke, doživeće ove godine pad aktivnosti od 4,4 procenta, što predstavlja najgoru recesiju od globalne finansijske krize 2008. godine.

„Oporavak ekonomske aktivnosti očekuje se 2021. godine, u rasponu od 1,1 odsto do 3,3 odsto. Ovakva prognoza i dalje je veoma neizvesna, uz rizik lošijeg ishoda“, navodi se u dopunjenom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Istaknuto je da pandemija koronavirusa i prateće mere za suzbijanje njenih efekata imaju snažan uticaj na srpsku privredu, za koju se očekuje da je zapala u recesiju sa projektovanim ;padom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od tri odsto u 2020.

„Oporavak, sporim tempom, započeće 2021. godine. Srbija treba da radi dalje na otklanjanju prepreka za rast privatnog sektora koje su posledica slabe uprave i birokratije“, navodi se u izveštaju.

Istaknuto je da će tempo oporavka u rastućim ekonomijama Evrope i centralne Azijezavisiti od trajanja pandemije koronavirusa, raspoloživosti i distribucije vakcina kao i razmera poboljšanja globalne trgovine i investicija.

Svetska banka je upozorila da rast u regionu može biti slabiji od očekivanog u slučaju pogoršanja pandemije.

„U ovako izazovnim vremenima, zemlje Evrope i centralne Azije moraju da se pripreme za period nakon trenutnih kriza i za snažan postpandemijski oporavak“, rekla je potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Ana Bjerde.

To znači, kako je objasnila, da je potrebno da se osnaže uprave, poboljša investiciona klima, podstiču inovacije i digitalni razvoj, kao i da su neophodne znatne i kontinuirane investicije u kvalitetno obrazovanje i zdravstvo.

Po prognozi Svetske banke, pandemijom podstaknut pad ekonomske aktivnosti u 2020. povećaće siromaštvo u svim zemljama regiona.

„Uz granicu siromaštva od 3,2 dolara na dan, dodatnih 2,2 miliona ljudi moglo bi da zapadne u siromaštvo. Uz granicu siromaštva od 5,5 dolara na dan, koja se obično koristi kao definicija za zemlje koje po pravilu pripadaju grupama sa višim srednjim dohotkom, čak šest miliona ljudi moglo bi postati siromašno“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je kvalitetno više obrazovanje od izuzetnog značaja da bi ljudi ostali konkurentni na ;tržištima rada koja se brzo menjaju.