Svetska banka zadržala projekciju rasta BDP-a na 3,2 odsto, ali upozorava na rizike

Pre rata u Ukrajini očekivalo se da će srpska privreda rasti četiri do 4,5 odsto godišnje.

Privreda Srbije do sada se uglavnom uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energenata na svetskom tržištu i usporavanjem globalne ekonomije, navodi se u jesenjem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan Svetske banke.

Međutim, ubrzanje inflacije, uzrokovano pre svega poskupljenjem hrane, kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa odražavaju se na ekonomske izglede zemlje i materijalni položaj najranjivijih grupa.

Privredni rast Srbije u prvoj polovini godine iznosio je 4,1 odsto zahvljajujući pre svega privatnoj potrošnji, koja je podstaknuta značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima.

„Mada naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija,“ rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Prema njegovim rečima skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u ovoj godini.

U Svetskoj banci ukazuju i na usporavanje izvoza, uporedo sa naglim rastom uvoza zbog visokih cena hrane i energije, čime su povećani deficiti tekućeg računa. Na nivou regiona prosečan deficit će biti povećan sa 4,9 odsto prošle godine na 8,7 odsto BDP-a ove godine.

Među rizicima koji bi mogli ugroziti ostvarenje ovih projekcija su pored daljeg rasta cena hrane i energenata i eventualno povećanje fiskalnog deficita.

“Pored toga, mada je fiskalni deficit za sada ograničen zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom 2022, i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna budžetska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energenata”, upozorava se u izveštaju.

U ovoj godini Svetska banka procenjuje rast fiskalnog deficita u regionu za 0,4 procentna poena u odnosu na prošlu godinu. Zahvaljujući privrednom rastu javni dug prema BDP-u će biti smanjen ove godine na 52,7 odsto u proseku za region, ali problem je visoka cena zaduživanja.

Proinosi na evroobveznice nekih od zemalja u regionu približili su se na 10 odsto.
Na nivou regiona problem je i kraća ročnost duga od 6,3 godine u odnosu na prosek OECD-a od 7,7 godina, što povećava potrebe za refinansiranjem.

U boljoj situaciji od ostalih je Srbija kod koje je prosečna ročnost obveznica 8,1 godina.

Privredni rast usporava u celom regionu, dok visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede. Takođe, zaposlenost ne raste dinamično kao ranije usled rastuće neizvesnosti.

Siromaštvo u regionu će ove godine biti smanjeno za oko jedan procentni poen, što odgovara oko 144.000 ljudi koji će izaći iz zone siromaštva, zahvaljujući dobrom rastu u prvoj polovini godine.

S druge strane visoka inflacija i to pre svega cena hrane će pogoditi najsiromašnije, jer oni dobar deo dohotka troše baš na te proizvode, a istovremeno nemaju mnogo načina da povećaju svoju kupovnu moć.
Ukoliko bi izostala pomoć države za 13 odsto bi bio povećan broj siromašnih u regionu prema proceni Svetske banke.

„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan, poručujući da su od presudnog značaja mere kojima bi se ublažila kriza za najranjivija domaćinstva i firme.

U Svetskoj banci preporučuju da bi vlade Zapadnog Balkana trebalo da podstiču tržišnu konkurenciju, odstrane prepreke za poslovanje, zaštite strane investicije, umanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unaprede kvalitet obrazovanja i podignu standarde u državnoj upravi, uključujući i digitalizaciju, kako bi povećale stope rasta u narednim godinama.