Ako se pitate da li „uzmicanje“ deflacija na globalnom nivou nagoveštava povratak inflacije, onda je odgovor potvrdan.
Glavni okidač će biti smanjenje lične potrošnje i slabljenje kineskog juana. To je očekivani ishod cikličnih reakcija, što potvrđuje moju tezu da se nalazimo pred krupnim promenama paradigme udaljavanjem, kroz recesiju, od „lakog“ novca i približavanjem „helikopterskom“ novcu. Kineski indeks proizvođačkih cena (sada je pozitivan) i uzajamna veza sa inflacijom indeksa potrošačkih cena OECD-a jasno pokazuju da je Kina odigrala centralnu ulogu u obaranju inflacije koja je, uprkos ogromnom programu kvalitativnog popuštanja, bila pod kontrolom. Činjenica je, takođe, da je pad cena u Kini uticao na to da odlaganje inflatornih trendova duže traje, jer su uvozni troškovi zemalja sa neto deficitom, poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Južne Afrike, opali čime je stvoren prostor za stabilizaciju, ili čak za podizanje kupovne moći u okruženju. Ukoliko se ovaj trend nastavi u narednih nekoliko meseci, to bi moglo da bude glavni vesnik povratka inflacije.
Četvrti kvartal 2016. i početak prvog kvartala naredne godine, doneće strože uslove na tržištu novca u kombinaciji sa rastom kamatnih stopa koje FED najavljuje za decembar. To će biti vrhunac snage američkog dolara i blagog poboljšanja rasta koje se očekuje u četvrtom kvartalu. U drugom i trećem kvartalu 2017. godine Sjedinjene Države će, po svemu sudeći, krenuti ka recesiji. To se, naravno, poklapa sa izbornim ciklusom u kome ćemo videti glasače na biralištima u SAD, ali i u Italiji, Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj. U tom periodu biće malo prostora za fiskalnu podršku čineći nesigurnost ključnom odrednicom. S druge strane, veoma malo aktera na globalnom tržištu spremni su da prihvate činjenicu da je Banka Japana, pre nekoliko nedelja, najavila jednokratnu „pripremu za helikopterski novac“, što bi mogla da bude jedna od najvažnijih promena u fiskalnoj politici još od perioda velike finansijske krize. Nova ciljana stopa od nula odsto na desetogodišnje državne obveznice (prelaz iz negativnih) predstavlja ulaz na zadnja vrata za Vladu Japana u stvaranju većeg fiskalnog deficita i na taj način potpunog pristupa helikopterskom novcu. Sa ciljanim prinosom od nula procenata na japanske državne obveznice ovo više ne predstavlja prepreku za premijera Abea u kreiranju deficita. Moglo bi se reći da Japan ostaje lider u eksperimentalnoj ekonomskoj i monetarnoj politici, za kojim FED, Banka Engleske i Evropska centralna banka zaostaju nekoliko godina. Novi trend ciljanih stopa za prinose od državnih obveznica će na kraju biti odgovor monetarne politike Evrope i Sjedinjenih Država kada 2017. uletimo u novu bankarsku i ekonomsku krizu. Utoliko pre, što tradicionalni monetarni odgovor još od Grinspena, koji se odnosio na smanjenje upravljanja stopama, više ne funkcioniše.
Kineski indeks proizvođačkih cena mogao bi da izgleda kao trivijalan ekonomski indikator, međutim putem izvoznih cena jača globalnu inflaciju a Kina je oduvek snažno pružala podršku potrošačima na globalnom nivou kroz pad cene uvoza. Sada ovaj trend menja smer ka većoj inflaciji stvarajući potrebu za daljom devalvacijom kineskog juana i pokrećući ponovo inflatorna očekivanja, dok se centralne banke upravo spremaju da smanje beskrajnu podršku programu kvantitativnog popuštanja (QE). To znači više cene, manji rast i snažniji američki dolar što je gotovo savršeni miks koji vodi u recesiju kao ekonomski ekvivalent „čišćenja viška“. Ja ću probati da dokažem da je svetu potrebno određeno prilagođavanje realnosti i da će recesija upravo to učiniti. To, međutim, podrazumeva ogromnu političku dinamiku i rizik od povećane nestabilnosti.
Autor je glavni ekonomista Sakso banke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
