Svetske berze: Inflacija i rezultati banaka oborili tržište akcija

Indeks Belex15 oslabio je 1,6 odsto u svojoj najgoroj sedmici od oktobra prošle godine, dok su tehnološke akcije, merene indeksom Nasdaq, pale pola procenta.

Negativan sentiment sredinom nedelje kreirao je martovski izveštaj o inflaciji koji je smanjenje kamata na junskom zasedanju faktički skinuo sa dnevnog reda. Indeks potrošačkih cena porastao je u martu 0,4 odsto odnosno 3,5 odsto godišnje, što je bilo iznad očekivanih 3,4 odsto. Rastu inflacije najviše su doprineli troškovi energenata i stanovanja. Energenti su poskupeli 1,1 odsto, nakon rasta od 2,3 odsto u februaru, dok su troškovi stanovanja bili veći za 0,4 odsto mesečno odnosno 5,7 odsto na godišnjem nivou. Fed je ranije izneo očekivanja da će usporavanje rasta troškova stanovanja tokom godine omogućiti brže obaranje inflacije.

Isključujući volatilne stavke poput hrane i energenata, bazna inflacija je na mesečnom nivou porasla 0,4 odsto u odnosu na konsenzus od 0,3 odsto, dok je na godišnjem nivou skočila 3,8 odsto, takođe iznad konsenzuza za 10 baznih poena. Nakon ovog izveštaja, verovatnoća da će Fed oboriti u junu kamate drastično je pala pa se na kraju sedmice kretala oko nivoa od 27 odsto.

S druge strane Atlantika, nakon zasedanja Evropske centralne banke (ECB), izgledi za smanjenje kamata u junu ostali su i dalje prilično izgledni. ECB očekivano nije menjala kamatu ali je dala najjasniji signal do sada o predstojećem smanjenju kamata, uprkos neizvesnosti oko budućih koraka Fed-a. Aprilsko zasedanje ECB-a i podaci o američkoj inflaciji doveli su do snažnog slabljenja evra koji se spustio nadomak nivoa od 1,06 prema dolaru gde se poslednji put nalazio u oktobru prošle godine.

Na korporativnom planu otpočela je sezona objave rezultata za prvo tromesečje, i to su tradicionalno prve učinile najveće američke banke. U proseku, rezultati banaka u periodu januar-mart bili su prilično dobri, ali su investitori ostali skeptični u pogledu očekivanja s obzirom da u velikoj meri zavise od trajektorije Fed-ove kamate koja je nakon martovske inflacije dodatno dobila na neizvesnosti.

Najveća američka banka, JPMorgan, zabeležila je rast neto prihoda od kamata od 11 odsto i tek neznatno povećala očekivanja ovog pokazatelja na nivou godine, što je bilo dovoljno za oštru korekciju njenih akcija. Wells Fargo je u kvartalu zabeležio pad neto prihoda od kamata od osam procenata, dok se na nivou godine, delom i usled skupljih depozita, očekuje pad ovog pokazatelja od 7-9 odsto.

Citigroup je zabeležio neznatno povećanje neto prihoda od kamata u prvom tromesečju, ali je ova banka takođe najavila blagi pad na nivou 2024. godine, uz ogradu uprave da bi manji broj smanjenja kamata mogao značajno da utiče na ovu prognozu.

DOBITNIK NEDELJE

Proizvođač iPhone-a, Apple, oporavio se protekle sedmice više od četiri procenta, ublaživši negativan učinak akcija kompanije od početka godine. Pojedini analitičari ukazali su na veliki diskont u ceni akcija ove do nedavno najveće svetske kompanije s obzirom na i dalje veliki potencijal rasta Apple prodavnice i njenih drugih usluga.

Istina, ostaje problem sa usporenom prodajom iPhone-a i drugog hardvera, ali se očekuju konkretni koraci u primeni veštačke inteligencije koje bi kompanija mogla da načini. Uprkos ovom oporavku akcije Apple-a od početka godine ostale su u minusu od oko osam odsto.

GUBITNIK NEDELJE

Akcije najveće američke banke, JPMorgan, stropoštale su se u petak 6,5 procenata nakon što su investitori ostali razočarani skromnim povećanjem očekivanog neto prihoda od kamata u tekućoj godini.

Premda su rezultati ove banke za prvo tromesečje lako nadmašili očekivanja, ulagači su ostali nezadovoljni planiranim ovogodišnjim rezultatom iz kreditiranja koji bi, prema oceni uprave, trebalo da ostanu na prošlogodišnjem nivou. Uprava banke naglasila je da je američka privreda i dalje snažna, ali je ostala oprezna pod uticajem i dalje visoke inflacije, geopolitičkih problema i očekivanog kvantitativnog zaoštravanja Fed-a.