Svetske berze: Najlošija nedelja za Volstrit u 2024. godini

Ovaj berzanski pokazatelj oslabio je skoro jedan odsto, dok je nešto blaži pad registrovao indeks tehnoloških akcija, Nasdaq.

U centru interesovanja investitora ponovo je bila monetarna politika Fed-a koja bi mogla dodatno da uspori pad kamata nakon objavljenih solidnih makroekonomskih podataka. Prinosi na državne obveznice nastavili su uzlazni trend – zarada na 10-ogodišnje hartije popela se na 4,4 odsto, a ovaj prinos poslednji put je viđen u novembru prošle godine. Doprinos sentimentu investitora da će inflacija sporije padati, a posledično i kamate, dao je novi rast cene energenata, te martovski podaci sa tržišta rada koji su ponovo ukazali na jaku otpornost američke privrede.

Martovski podatak sa tržišta rada lako je potukao očekivanja tržišta – u ovom mesecu stvoreno je 303 hiljade novih radnih mesta, daleko iznad konsenzusa od 200 hiljada i iznad februarskog podatka koji je revidiran naniže na 270 hiljada. Januarski podatak je, pak, revidiran naviše za 27 hiljada, pa je u prva dva meseca tržišta rada bilo jače za 22 hiljade radnih mesta u odnosu na inicijalna čitanja.

Stopa nezaposlenosti u martu je u skladu sa očekivanjima smanjena na 3,8 odsto, iako je stopa participacije radne snage porasla 0,2 procentna poena na 62,7 odsto. Kada je u pitanju kretanje nadnica, satnica je porasla na mesečnom nivou 0,3 odsto odnosno 4,1 odsto godišnje, a oba podatka su bila u skladu sa konsenzusom.

Investitori pažljivo prate informacije o nezaposlenosti s obzirom da jako tržište rada i snažna privreda još uvek onemogućavaju brže smanjenje kamata. Verovatnoća da će Fed u junu smanjiti kamatu za 25 baznih poena sada se nalazi na nivou od 46 procenata.

Na korporativnom planu ponovo je u centru zbivanja bio proizvođač e-vozila Tesla koji je nastavio da posrće. Najpre je kompanija izvestila o padu isporuka u prvom tromesečju od 8,5 odsto, što je prvi kvartalni pad prodaje još od pandemije 2020. godine.

Poslednjeg trgovačkog dana akcije ove kompanije dodatno su pale nakon što su pojedini mediji špekulisali da je kompanija odustala od projekta lansiranja jeftinijeg modela koji je ranije najavljivan za drugu polovinu 2025. godine.

Skorašnje usporavanje rasta prodaje Tesle upravo se tumači odsustvom jeftinijeg modela kako bi kompanija parirala sve jačoj konkurenciji kineskih proizvođača. Akcije Tesle trgovačku sedmicu su okončale ispod nivoa od 165 dolara, a od početka godine su oslabile oko 34 odsto.

Dobitnik nedelje

Akcije matične kompanije društvenih mreža Facebook i Instagram, Meta Platforms, skočile su prošle sedmice skoro devet procenata na istorijski maksimum od 530 dolara. Nekoliko analitičara podiglo je poslovne izglede Mete, naročito uoči objave rezultata za prvo tromesečje.

Analitičari Metu vide kao lidera na tržištu oglašavanja zasnovanog na primeni veštačke inteligencije, što bi moglo dodatno da ojača poziciju kompanije na tržištu. Pojedini analitičari veruju da bi reklamni prihodi Facebook-a i Instagrama mogli rasti duplo brže u odnosu na čitavu industriju što bi donelo kompaniji ekspanziju poslovnih rezultata u tekućoj godini.

Gubitnik nedelje

Američki proizvođač čipova, Intel, izbubio je protekle sedmice na vrednosti više od 12 procenata nakon što je kompanija predstavila razočaravajuće izglede za proizvodnu jedinicu koja je proteklih godina izgubila konkurentsku prednost u odnosu na azijske pandane.

Uprava kompanije je najavila da će proizvodni segment poslovanja postati profitabilan tek za par godina, nakon što će u 2024. godini gubici biti na maksimumu. Intel je krenuo u izgradnju fabrika uz podsticaje država, kako SAD tako i drugih zemalja, ali je i uz tu podršku ovaj skup poduhvat zabrinuo investitore.

Autor je glavni broker Momentum skjuritiz