Svetske berze: Nedelja koja je zamirisala na 2008. godinu

Događaji su se smenjivali kao na traci, a kriza poverenja u bankarski sistem prelila se i na evropsko tržište pa su se ljuljale berze i sa jedne i druge strane Atlantika.

Posle velikog pada prethodne nedelje američki indeks S&P 500, uprkos svemu, zabeležio je oporavak od 1,4 odsto, ali u prvom redu zahvaljujući rastu velikih tehnoloških kompanija koje su ulagači ponovo percipirali kao sigurno utočište. Indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, skočio je u nedelji 4,4 odsto.

Nedelja je otpočela vešću da će američka Agencija za osiguranje depozita isplatiti sve deponente propale Silicon Valley banke što je bio neminovan čin u okolnostima u kojim su mnoge regionalne američke banke mogle pretrpeti istu sudbinu. Oko polovine svih bankarksih depozita u SAD je neosigurano pa bi njihov beg u sigurne američke trezorce, koji pride trenutno nose i veće prinose, mogao izazvati do sada nezabeležen kolaps među regionalnim bankama. Ova injekcija poverenja nije sprečila komešanje među investitorima pa su regionalne banke prošle sedmice izgubile na vrendosti dodatnih 12 odsto, nakon gubitka od 16 procenta prethodne sedmice. Najranjivije među njima, poput First Republic banke koja se stropoštala preko 70 procenata, krizu poverenja gasili su velikim paketom pomoći od strane najvećih američkih banaka.

S druge strane Atlantika bankarski požar je krenuo iz zemlje koja je tradicionalno sinonim za sigurnost i bankarstvo. Višegodišnji problemi švajcarske banke Credit Suisse kulminirali su najavom njenog najvećeg akcionara da neće uložiti dodatni kapital što je podrilo ionako krhko poverenje u ovu banku godinama opterećenu skandalima. Pomoć je naposletku stigla i od Švajcarske narodne banke u vidu kreditne linije od 50 milijardi franaka, a nezvanične glasine sa tržišta govore da bi UBS mogao biti kupac dela ili čitave posrnule finansijske institucije.

Evropske bankarske akcije izgubile su u nedelji u proseku više od deset procenata, što nije omelo Evropsku centralnu banku (ECB) da poveća kamatu za dodatnih 50 baznih poena, kako je i ranije najavljivala.

Neodustajanje od borbe sa inflacijom većim kamatama moglo bi dodatno da pooštri krizu likvidnosti u bankarskom sistemu, ali je ECB očito procenila da bi veća cena bila plaćena u suprotnom scenariju. Pred sličnom dilemom ove sedmice naći će se Fed koji bi trebalo ponovo da podigne kamate što bi uticalo na smanjenje inflacije, ali bi i dodatno destabilizovalo finansijski sistem. Istim tim bankama Fed je, u krajnje inflatornom modu, prošle sedmice obezbedio putem „diskontnih prozora“ pozajmice u visini od 153 milijarde dolara, što je više nego što su banke povukle na vrhuncu svetske finansijske krize 2008. godine.

* Autor je glavni broker Momentum Securities-a

DOBITNIK NEDELJE
Akcije američke logističke kompanije, FedEx, skočile su prošle sedmice skoro deset procenata nakon što je kompanija povećala poslovna očekivanja za fiskalnu 2023. godinu uprkos teškim uslovima na tržištu, nakon što je potvrdila da plan smanjivanja troškova u ide po planu. Nakon velike ekspanzije poslovanja koja je došla sa pandemijom, kompanija pokušava da uravnoteži troškove i kapacitete sa smanjenom potražnjom za svojim uslugama u poslovnom ambijentu koji je narušen ratom u Ukrajini i sve većim recesionim pritiscima.

GUBITNIK NEDELJE
Akcije švajcarske bankarske grupacije, Credit Suisse, pale su sedmici dodatnih 25 procenata nakon što je banka ostavljena na cedilu od svog najvećeg akcionara i krizu likvidnosti privremeno zalečila velikom kreditnom pozajmicom od strane Švajcarske narodne banke. Tržišna vrednost ove banke, nakon pada od oko 70 procenata u protekle tri godine, spustila se ispod nivoa od osam milijardi švajcarskih franaka. Konačna sudbina ove banke opterećene skandalima verovatno će biti u preuzimanju od znatno uspešnijeg rivala UBS koji je u istom periodu zabeležio rast vrednosti od 120 procenata.