Američke akcije održale su se i protekle sedmice na rekordnim nivoima, nakon što je nekoliko dobrih makroekonomskih rezultata gurnulo u drugi plan loše objave tržišnih lidera poput Tesle i Intela. Indeks S&P 500 porastao je 1,1 odsto i okončao sedmicu nadomak 4.900 poena, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, povećao vrednost nepunih jedan odsto.
Američki proizvođač e-vozila, Tesla, zabeležio je korekciju od 12 procenata nakon što je kompanija uz skromne rezultate za četvrto tromesečje objavila da u 2024. očekuje „značajno nižu“ prodaju nego prošle godine kada je stopa rasta iznosila 38 odsto. Kompanija je lani primenjivala strategiju čestog smanjivanja cena što je doprinelo da se postigne stopa isporuka relativno blizu srednjoročnog cilja rasta od 50 procenata. Analitičari u tekućoj godini očekuju rast prodaje od oko 20 procenata.
Pospešivanje prošlogodišnje prodaje nižim cenama odrazilo se na profitabilnost Tesle. Bruto margina u auto segmentu, mimo regulatornih kredita, blago je poboljšana u četvrtom tromesečju na 17,1 odsto, iznad konsenzusa od 16,7 odsto (17,6 odsto sa državnim podsticajima).
Niže cene kompanije direktan su pritisak kineske konkurencije koju je lider kompanije Mask opisao kao “najkonkurentnije proizvođače automobila na svetu”. Odgovor na ovu trenutno najjaču snagu u svetskoj auto-industriji sa jeftinim modelom nove generacije Tesla će imati tek u drugoj polovini naredne godine.
Makro podaci su pokazali i dalje dobar trend američke privrede. BDP u četvrtom tromesečju porastao je godišnjom stopom od 3,3 odsto, značajno iznad očekivanja tržišta od dva procenta. Osim ovog blagog usporavanja privrede, investitori su pozdravili i podatke o decembarskoj inflaciji putem indeksa troškova lične potrošnje, koji je glavni parameter Fed-a prilikom utvrđivanja monetarne politike.
Decembarski podatak je na godišnjem nivou iznosio 2,9 odsto, ispod konsenzusa od tri odsto i novembarskog rasta od 3,2 odsto. Fed će u sredu verovatno doneti odluku o nepromenjenoj kamatnoj stopi, dok je tržište i dalje podeljeno oko očekivanja da li će u martu uslediti prvo smanjenje kamata.
S druge strane Atlantika, Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatu nepromenjenu i nije dala mnogo nagoveštaja kada bi mogao da usledi silazni trend ključne cene zaduživanja. ECB je saopštila da je preuranjeno pričati o smanjenju kamatnih stopa i da će sve zavisiti od podataka, među kojima najveći značaj ima kretanja nadnica.
Tržište očekuje sa verovatnoćom od 62 odsto da će ECB u aprilu početi sa smanjivanjem ključne kamate.
Dobitnik nedelje
Akcije holandskog proizvođača mašina za čipove, ASML Holdinga, skočile su protekle sedmice više od 16 procenata nakon što je kompanija izvestila o snažnom rastu narudžbina u četvrtom kvartalu.
Narudžbine u ovom periodu porasle su na rekordnih 9,2 milijarde evra sa 2,6 milijardi evra u prethodnom kvartalu i znatno preko konsenzusa od tržišta od 3,6 milijardi evra.
Ovo je prilično ojačalo sentiment investitora prema čitavoj industriji čipova, premda ASML i dalje u 2024. godini očekuje prodaju na nivou prethodne godine, delimično i zbog sankcija SAD prema kineskom tržištu kojih se pridržava i holandska vlada.
Gubitnik nedelje
Akcije američkog proizvođača čipova, Intel, oslabile su 12 procenata nakon objave kvartalnih rezultata koji su doneli i skromnu prognozu uprave za aktuelno tromesečje.
Intel u periodu januar-mart očekuje pad prihoda za dve milijarde dolara ispod prognoza analitičara koji u tome vide još jednu potvrdu kašnjenja kompanije za konkurencijom pre svega na polju veštačke inteligencije.
Akcije kompanije prošle godine su se oporavile 90 procenata nakon što su investitori dobili signale da bi nove proizvodne inicijative, podržane subvencijama država, mogle Intelu vratiti oreol tržišnog lidera koji je izgubio proteklih godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.