Svetske berze: Tržište akcija zastalo nakon snažnog rasta od početka godine

Od početka godine ova dva pokazatelja beleže rast od 7,4 odnosno 7,2 odsto, respektivno.

Izveštaj sa tržišta rada poslao je mešovite signale ali teško da će značajnije uticati na aktuelne smernice Fed-a u pogledu vođenja monetarne politike. U februaru je dodato 275 hiljada novih radnih mesta, iznad očekivanih 198 hiljada, ali su decembarski i januarski podatak revidirani naniže za ukupno 167 hiljada nego što je inicijalno objavljeno.

Nezaposlenost je povećana sa 3,7 na 3,9 odsto nakon što je anketa domaćinstava, koja se koristi za stopu nezaposlostnosti, pokazala pad od 184 hiljade zaposlenih ljudi. Ovo povećanje je došlo uprkos činjenici da je stopa participacije radne snage ostala stabilna na 62,5 odsto, a onih starosti od 25 do 54 godine, povećana za 20 baznih poena na 83,5 odsto.

Prosečna cena satnice, koja se prati kao indikator inflacije, porasla je manje od očekivanja. Na mesečnom nivou rast je bio 0,1 odsto u odnosu na konsenzus od 0,2 odsto, dok je na godišnjem nivou iznosila 4,3 odsto u odnosu na konsenzus od 4,4 odsto i 4,5 odsto u januaru.

Svi su izgledi da februarski izveštaj neće promeniti stav Fed-a u pogledu smanjivanja kamata. Čelnik ove centralne banke Pauel izjavio je da je tržište rada „relativno jako“, ali da se kreće ka boljoj ravnoteži u odnosu na vreme kada su bila otvorena dva radna mesta na jednog nezaposlenog.

On je u svedočenju pred Kongresom naveo da bi „prerano“ snižavanje kamata moglo da nanese štetu američkoj privredi, dodavši da nema dokaza da ova ekonomija ide ka recesiji. Pauel je naveo da bi monetarna politika „mogla da bude ublažena u nekom trenutku ove godine“, ali da je centralnoj banci potrebno „veće poverenje da se inflacija održivo kreće ka nivou od dva odsto“.

S druge strane Atlantika, Evropska centralna banka (ECB) je očekivano zadržala ključnu kamatu nepromenjenu, ali je smanjila izglede po pitanju inflacije što je ponukalo tržište da sada gotovo uniformno očekuje smanjenje kamata u junu.

ECB očekuje prosečnu inflaciju u tekućoj godini od 2,3 odsto u odnosu na prethodnu projekciju od 2,7 odsto. Srednjoročni target inflacije od dva odsto trebalo bi da bude dostignut u 2025. godini, da bi u 2026. bio zabeležen pad na 1,9 odsto.

Kada je u pitanju ekonomski rast ovog ekonomskog i političkog bloka, ovogodišnji izgledi su smanjeni sa 0,8 na 0,6 odsto, nakon što je u četvrtom tromesečju zabeležena stagnacija. ECB u 2025. očekuje ubrzanje rasta na 1,5 odsto odnosno 1,6 odsto u narednoj godini, što je neznatno ispod decembarskih prognoza.