Foto: Shutterstock/insta_photosTekuću godinu investitori privode kraju mahom zadovoljni nakon što je američko tržište akcija ponovo odbacilo snažan prinos, dok je u isto vreme odličan učinak registrovalo zlato, slično kao pred pandemijsku godinu.
Godinu su obeležile brojne geopolitičke trzavice i krize, usporavanje inflacije i početak ciklusa obaranja kamata, kao i američki izbori koji su protekli u demokratskoj atmosferi uz Trampov povratak u Belu kuću.
Nafta i obveznice na dnu, dobra godina za akcije – Ni serija sukoba na Bliskom istoku niti nastavak rata u Ukrajini nisu mogli da trasiraju put rasta cene sirove nafte u uslovima slabije kineske tražnje i metiljave privrede evrozone.
Od glavnih investicionih klasa, negativan učinak pretrpele su i američke obveznice sa višim kreditnim rejtingom nakon što su u poslednjih nekoliko meseci zabeležile rast prinosa (pad cene) uprkos činjenici da je Fed otpočeo smanjenje kamata. Ambijentu viših prinosa na obveznice doprineo je solidan rast američke privrede, očekivani povećani deficiti budžeta, ali i neizvesnost u vezi sa inflacijom u novom Trampovom mandatu.
Zlato je predvodilo dobitnike među glavnim klasama investicione imovine u uslovima izuzetno visokih geopolitičkih napetosti i dalje tinjajuće inflacije.
Američke akcije u sastavu indeksa S&P 500 skočile su drugu godinu zaredom preko 20 procenata, a na globalnom nivou konkurisale su im japanske akcije u velikoj meri podržane slabljenjem jena. Evropske akcije, mereno indeksom STOXX50, porasle su tek oko osam procenata, dok je uprkos slaboj situaciji u nemačkoj privredi DAX predvodio nacionalna evropska tržišta sa rastom od oko 19 procenata.
Godinu u kojoj je počelo trgovanje ETF-ovim na bitcoin obeležila je i ova kriptovaluta koja nosi prinos u 2024. od oko 110 procenata.
S&P 500 – još jedna godina sa 20+ odsto prinosa – Sredinom januara indeks S&P 500 zabeležio je prvi rekord nakon više od dve godine da bi se krajem decembra domogao prinosa od oko 25 odsto, što je neznatno bolje od fantastičnog učinka iz prethodne godine.
Veliki doprinos rastu ovog indeksa ponovo su dale najveće tehnološke kompanije, a sedam najvećih činile su više od trećine ove indeksne korpe u sve intenzivnijoj koncentraciji tržišta.
Veliki doprinos rastu indeksa dao je i završetak američkih izbora – najpre, jer su protekli u demokratskoj atmosferi uz neosporavanje poražene strane, a potom jer su investitori brzo počeli da prebiraju po afirmativnim delovima Trampove politike kao što su deregulacija i niži porezi.
Posmatrano po sektorima, tehnološke kompanije su bile glavni nosioci rasta indeksa (komunikacione usluge i tehnološki sektor), ali su veliki doprinos dali i sektor diskrecione robe i usluga i finansije, naročito u svetlu očekivane deregulacije nove američke administracije.
Sektori energetike, zdravstvene zaštite i materijala stajali su na suprotnoj strani i doneli su marginalne prinose u tekućoj godini.
Rast korporativnih profita kaska za tržištem – Nakon što su u drugoj polovini 2023. godine američke korporacije počele beležiti rast profita, očekivanja rasta za 2024. stajala su na niskim dvocifrenim stopama.
Kao i u prethodnom periodu ovaj optimistički scenario nije ostvaren pa su očekivanja gurnuta u budućnost, te se sada očekuju dve vezane odlične poslovne godine (rast profita od po 14 procenata) u odnosu na 10-ogodišnji prosek od oko osam procenata.
Ovogodišnji rast profita predvodile su tehnološke kompanije, a njihov dobar učinak očekuje se i u narednoj godini sa nešto lošijom stopom rasta profita od očekivanih blizu 20 procenata u 2024.
Ipak, analitičari trenutno očekuju da će veliki oporavak korporativnih profita biti ravnomernije raspoređen po sektorima pa bi posle dužeg
vremena kompanije iz indeksa, mimo tehnološkog sektora, mogle doneti dvocifrenu stopu rasta krajnjeg rezultata.
Ovaj scenario bi mogao da amortizuje trenutnu sliku prilično skupog tržišta akcija koje se vrednovano prema bazičnom investicionom
pokazatelju (PE racio) nalazi 10 odsto iznad petogodišnjeg proseka i oko 20 procenata iznad 10-ogodišnjeg proseka.
Kamate u silaznom trendu, sledi li usporavanje? – Već krajem januara bilo je izvesno da spuštanje kamata u SAD neće ići brzinom kojom su se nadali investitori pa je ciklus popuštanja uslova zaduživanja otpočeo umesto inicijalnih očekivanja u martu tek šest meseci kasnije.
Fed je nakon incijalnih 50 baznih poena u septembru ključnu kamatu srezao za dodatnih po 25 baznih poena na naredna dva sastanka čime je kamata u tekućoj godini oborena za čitav procentni poen.
Međutim, decembarsko zasedanje donelo je blagi šok za ulagače s obzirom na to da je predstavljena projekcija monetarnog odbora sa svega dva očekivana smanjenja u 2025. godini, za ukupno 50 baznih poena. Ovaj suzdržani pristup američke centralne banke izvesno ima dosta veze sa početkom Trampove nove vladavine čije bi pojedine mere poput protekcionizma i većeg zaduživanja mogle značajno podstaći inflatorne pritiske.
Na evropskom tlu, Evropska centralna banka (ECB) je već u junu oborila kamatu za 25 baznih poena, i identičnom stopom još tri puta, pa je kao i Fed cenu zaduživanja spustila za procentni poen.
No, za razliku od američke privrede koja je godinu završila iznad očekivanja, rast evropskog BDP-a u tekućoj godini nije mogao dobaciti niti jedan odsto, a očekivanja za narednu godinu su tek neznatno optimističnija.
NVIDIA i AI, dokle smo stigli? – Tema veštačke inteligencije (AI) bila je dominanta i ove godine ne tržištu, a njen glavni predstavnik ostao je dizjaner čipova, NVIDIA, koji je u junu postao i najveća kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji.
Ovome je prethodila ekspanzija rasta poslovanja ove kompanije koja bi u fiskalnoj 2025. godini (završava se u
januaru) trebalo da ostvari rast prihoda i profita od oko 110 procenata, pre nego što rast poslovanja uspori u narednoj godini na oko 50 procenata.
No, ključno pitanje nastavka talasa primene generativne veštačke inteligencije ne nalazi se u apsolutnoj dominaciji ove kompanije na tržištu čipova koje koriste AI sistemi. Ono leži među najvećim kupcima čipova koje prodaje NVIDIA i koji se i dalje nalaze u fazi
kreiranja tehnološke infrastrukture, pre nego što su blizu lansiranja mega aplikacija koje bi mogle opravdati velika kapitalna ulaganja.
Na biznis strani investicione priče u 2025. ovo će verovatno biti jedna od ključnih tema – kada će velika kapitalna ulaganja u AI
čipove i drugu opremu doprineti značajnijem rastu produktivnosti privrede, samim tim i profita ovih kompanija. Što odgovor ranije dođe, to bolje po ovu tehnološku inovaciju i, naravno, tržište akcija.
Autor je glavni broker Momentum skjuritiz.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
