Svetske institucije redom podižu prognoze za Srbiju

Svetska banka je juče objavila da očekuje da će stopa rasta dostići šest odsto, a pre nekoliko dana Međunarodni monetarni fond je u svojim jesenjim svetskim ekonomskim izgledima poboljšao prognozu sa šest na 6,5 odsto. Čak i inače konzervativni Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) prekjuče je povećao prognozu sa šest na 6,6 odsto.

Srpska vlada pak smatra, sudeći prema izveštaju o tekućim ekonomskim dešavanjima koje mesečno objavljuje Ministarstvo finansija, da će ove godine realni rast BDP-a iznositi celih sedam odsto.

Gledajući samo 2021. godinu, nekoliko evropskih, pa i regionalnih ekonomija imaće bolji rezultat od naše, ali ako se uzme u obzir da je prošle godine naša privreda smanjena svega jedan odsto, a neke u regionu i više od 10 odsto ipak ne stojimo loše.

Prema izveštaju Svetske banke očekuje se da se naša ekonomija vrati na pretkrizne nivoe i u skladu sa tim su za sledeću godinu procenili rast od 4,5, a u 2023. četiri odsto.

Svetska banka ukazuje na potrebu da se uklone uska grla za privatne investicije, a tu se pre svega misli na pogoršanje državne uprave, tržište rada, infrastrukturu i poreski sistem, kao i na obrazovni sistem koji stvara veštine koje nisu usklađene sa tržištem rada.

Oni ističu da su sa ograničenim prostorom za buduće pakete državne pomoći, strukturne reforme neophodne da se ekonomija vrati na održiv rast.

Inače, oni su poboljšali izglede za ceo region Zapadnog Balkana, pa će projektovani rast BDP-a u 2021. iznositi 5,9 odsto, nakon pada od 3,1 odsto u 2020. godini. U narednoj godini se predviđa rast od 4,1 odsto, a onda 2023. usporavanje na 3,8 odsto.

Ovih dana predstavnici države vode razgovore sa misijom MMF-a u okviru prve revizije novog savetodavnog aranžmana Instrument za koordinaciju politika koji je počeo da se sprovodi u junu 2021. i trajaće do kraja 2023. godine.

Šef Misije MMF Jan Kes Martejn na sastanku sa premijerkom Anom Brnabić saopštio je da je Fond povećao projekciju rasta na 6,5 odsto, a za sledeću godinu na 4,5 odsto. Prema njegovim rečima, srpska privreda se iz krize izazvane pandemijom korona virusa oporavlja dobrom dinamikom, a ekonomski rezultati su bolji od očekivanih.

U Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije upozoravaju na tri opasnosti koje mogu uspore privredni rast Srbije u narednom periodu.

„Globalni problemi u automobilskoj industriji, fiskalna konsolidacija koju je najavila vlada i skorašnje političke tenzije u regionu mogu usporiti privredni rast“, napominje se u analizi ovog instituta.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da međunarodne finansijske institucije tradicionalno prilaze oprezno procenama, pa ih onda tokom godine koriguju.

„U našem slučaju su i skeptični prema tome da ćemo rasti više od regiona, ali to se dešava već nekoliko godina. Ministarstvo finansija kaže da će biti sedam odsto, ali videćemo, ima još dva meseca do kraja godine. Ako ne bi bilo pooštravanja zdravstvenih mera, izgledno je da će biti oko sedam odsto u 2021. godini. Zavisi i od toga kakve će biti zdravstvene restrikcije u evrozoni, ali i kako će inflacija uticati na privredni rast“, napominje Nikolić.