Svetski stručnjak u oblasti nikotina otkriva kako se smanjuje stopa pušenja

Sa doktoratom iz 1981. godine na temu zavisnosti od nikotina i prestanka pušenja, Fagerstrom je postao ključna figura u uvođenju strategija koje mogu spasiti milione života. Kao izumitelj Fagerstromovog testa za zavisnost od nikotina i jedan od osnivača Društva za istraživanje nikotina i duvana (SRNT), njegova ekspertiza i uverenja oblikovali su politiku i regulative u mnogim zemljama.

Kako Fagerstrom objašnjava švedski fenomen u smanjenju stope pušenja?

Jedan od najintrigantnijih aspekata švedskog pristupa smanjenju štetnosti od pušenja je paradoks koji pokazuje da, iako Šveđani konzumiraju nikotin na istom nivou kao i ostatak Evrope, oni imaju značajno manje zdravstvenih problema povezanih sa pušenjem. Ovaj fenomen nije slučajan, već je rezultat promišljene i dobro implementirane strategije koja stavlja akcenat na manje štetne alternative za konzumaciju nikotina.

„Nikotin sam po sebi nije glavni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem, već način na koji se konzumira,“ objašnjava Fagerstrom, naglašavajući da upravo ovaj uvid omogućava Švedskoj da postigne bolje zdravstvene rezultate od mnogih drugih zemalja. U Švedskoj, otprilike jedan od četiri muškarca konzumira nikotin, što je stopa uporediva sa susednim zemljama i EU. Ipak, švedski muškarci imaju 38% manje smrtnih slučajeva povezanih sa duvanom i 41% nižu učestalost raka pluća u poređenju sa evropskim prosekom.

Ključ uspeha? Prihvatanje manje štetnih proizvoda

Ovaj uspeh nije samo rezultat švedske kulture ili genetike, već svesnog prelaza na proizvode kao što su snus i nikotinske vrećice, koji su dokazano manje štetni od cigareta, ističe Fagerstrom. Ovaj pristup, fokusiran na regulaciju i promociju bezdimnih alternativa, omogućio je Švedskoj da smanji rizike bez drastičnih zabrana i restrikcija.

Fagerstrom dalje objašnjava da su mnoge zemlje, poput Japana, uspele da značajno smanje stopu pušenja kroz prihvatanje novih tehnologija i proizvoda sa smanjenim rizikom. Japan je, na primer, doživeo ubrzan pad prodaje cigareta nakon uvođenja proizvoda sa tehnologijom zagrevanja duvana, što je dovelo do dramatičnog smanjenja broja pušača.

Prodaja cigareta u Japanu je pala sa 180 milijardi u 2015. na manje od 100 milijardi u 2022. godini, što jasno ukazuje na efikasnost strategija za smanjenje štetnosti. „Na Novom Zelandu, gde se podržava korišćenje elektronskih cigareta za odvikavanje od pušenja, sada je stopa pušenja 6,8%, dok je samo pre nekoliko godina iznosila više od 12%“, zaključuje Fagerstorm.

Evropa zaostaje zbog restriktivnih mera bez razmatranja naučnih dokaza

Suprotno tome, mnoge zemlje Evrope još uvek zaostaju u prihvatanju strategija smanjenja štetnosti. Restriktivne mere, poput zabrane nikotinskih vrećica i visokih akciza na tečnosti za elektronske cigarete, često se uvode bez adekvatnog razmatranja naučnih dokaza koji podržavaju njihovu efikasnost u odvikavanju od pušenja i njihov potencijal za smanjenje štetnosti.

Fagerstrom upozorava da ovakav preterano restriktivan pristup može imati neto negativan uticaj na javno zdravlje, obeshrabrujući pušače da pređu na manje štetne alternative.

„Politika javnog zdravlja mora biti fleksibilna i prilagodljiva, zasnovana na naučnim dokazima i realnim rizicima“, dodaje on.

Kao autor 160 publikacija iz oblasti nikotina, od kojih je u 110 prvi autor, Karl Fagerstrom nastavlja da bude vodeći glas u ovoj debati. Njegovi uvidi i doprinosi oblikuju budućnost kontrole duvana, dok istovremeno pomažu zemljama poput Švedske da postanu primer za ostatak sveta.
Švedska strategija za smanjenje štetnosti može poslužiti kao model za druge zemlje koje se bore sa problemom pušenja.

Usvajanjem ovog pristupa, države mogu značajno smanjiti teret bolesti i unaprediti javno zdravlje, što bi dugoročno donelo neprocenjive koristi za društvo.