Svetskoj privredi slede oblaci, a Srbiji sunce

Pre nekoliko dana Fond je smanjio projekciju globalnog rasta za pola procentnog poena na 4,4 odsto i istovremeno povećao projekciju za 2023. na 3,8 odsto, mada uz priznanje da se radi o mehaničkoj proceni baziranoj na ovogodišnjem sniženju.

U odnosu na oktobar kada su prethodni put ažurirane projekcije Fonda pojavio se novi soj korone Omikron, a sa njim i nove restrikcije u zemljama. Ipak, pandemija nije jedini razlog zašto pretežu rizici da globalni rast bude još niži.

Tu su rastuće cene energije, koje uz prekide u lancima snabdevanja dovode do inflacije širom sveta, a pre svega u SAD i zemljama u razvoju. Štap u točkovima globalne privrede predstavljaju i problemi u sektoru nekretnina u Kini i sporiji oporavak privatne tražnje nego što se očekivalo.

Smanjenju projekcije globalnog rasta najviše su doprinela dešavanja u SAD i Kini, dve najveće svetske ekonomije. Naime, Fond je smanjio prognozu rasta SAD za 1,2 odsto jer nije prošao zakon „Build Back Better“ koji je planirao veliku fiskalnu potrošnju Amerike.

Uz to, očekuje se dodatno usporavanje kada dođe na red zaoštravanje monetarne politike koje je FED najavio od proleća. S druge strane, kineska politika nulte tolerancije prema kovidu i zatvaranja i ograničavanje kretanja uz seriju bankrota na tržištu nekretnina razlog su za smanjenje projekcije rasta za 0,8 poena.

Rizici na dole su brojni, od pojave novih sojeva virusa, preko lančanog podizanja kamatnih stopa, inflacije ukoliko se krene sa povećanjem plata, cene energenata do geopolitičkih tenzija.

Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova, ističe da ipak deluje da se prema projekcijama ne očekuje zatvaranje kakvo smo imali prošle i posebno pretprošle godine, kao i da postoje nagoveštaji da bi već od proleća stvari mogle bitno da se poprave.

„Očigledno da je pristup zemalja sa omikronom drugačiji i da se odustaje od rigoroznih mera zatvaranja od ranije koje niti su dale rezultate zdravstveno niti pomažu ekonomiji. Deluje mi da ih sada više more neke druge brige. Na primer, neizvesno je kojim će tempom napredovati Kina, a ni Kinezi nisu spremni da se obavežu na neku stopu privrednog rasta. Evropska unija je u ekonomskim problemima, a pre svega Nemačka. Nemačka zavisi od industrije, a industrija je i dalje opterećena kovidom zbog raskinutih lanaca snabdevanja. To se pre svega odnosi na autoindustriju i neke delove hemijske industrije. Taj problem će se produžiti na ovu godinu. Da ne govorimo o geopolitičkim problemima i koliko bi neki konflikt sa Ukrajinom pogubno delovao“, napominje on.

Ne treba izgubiti iz vida i da je za blagu korekciju na dole za globalnu ekonomiju zaslužno i najavljeno zaoštravanje monetarne ekonomije.

„FED je već najavio zaoštravanje, a verovatno će to pratiti i druge zemlje. To znači usporavanje rasta. Takođe, inflacija je značajna i biće prisutna većim delom ove godine. U nekim zemljama već opterećuje rast. Na primer u Turskoj, koja je veliko tržište za nemačku robu standard se srozava veoma brzo“, ocenjuje Nikolić.

Ipak, za Srbiju stvari ne stoje toliko loše barem prema prognozama. Doduše Fond se u ovom trenutku bavio samo vodećim svetskim ekonomijama, a i dalje je na snazi njihova jesenja projekcija od 4,5 odsto za rast BDP-a Srbije u 2022. godini. Juče je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije objavio da smanjuje prognozu rasta Istočne Evrope sa 5,7 na 3,2 odsto zbog loše ekonomske situacije u Rusiji i Turskoj.

S druge strane, bili su znatno optimističniji prema balkanskim zemljama, pa i Srbiji. Bolje izglede nego jesenas za ovaj institut imaju Bugarska (3,8 odsto), Češka (četiri odsto) S. Makedonija (3,5 odsto) i Srbija, solidnih 4,9 odsto. Ovo je povećanje za 0,3 poena u odnosu na jesenju projekciju.

Prema rečima Branislava Jovanovića, saradnika Bečkog instituta, glavni razlog popravljanja izgleda Srbije je to što je u prethodnom periodu konstantno imala bolje preformanse od očekivanih.

„Srbija je godinu završila sa rastom od 7,5 odsto, što je bolje nego što smo mi jesenas očekivali (6,6 odsto). Dva su glavna razloga za snažniji rast u proteklom periodu: državna potrošnja i snažan priliv SDI. Očekuje se da se oba zadrže i u 2022. godini. Vlada će nastaviti da troši pre izbore (već je počela sa programom podele 100 evra mladima).

Takođe se očekuje da SDI budu visoke, zbog trenda „near shoringa“ (vraćanja proizvodnje blizu evropskog tržišta prim. nov.), nastalog usled globalnih problema u lancima snabdevanja“, navodi Jovanović u pisanom odgovoru Danasu.

Pored toga imamo i rizike koji mogu ugroze ovakav razvoj situacije.

„Mi vidimo dva rizika na dole za Srbiju u 2022. godini. Prvi se odnosi na probleme u lancima snabdevanja što može da uspori proizvodnju u stranim fabrikama, posebno u automobilskom sektoru. Drugi rizik je politička situacija i protesti koji su nikli širom Srbije. Ako se intenziviraju u narednom periodu, mogu da smanje potrošnju domaćinstava i investicije preduzeća“, zaključuje Jovanović.