„Svi crpe moć sa jednog mesta“: Prvih 100 dana treće vlade Ane Brnabić iz ekonomskog ugla

Najvažniji zadatak za novu, a može se reći i samo prekomponovanu staru Vladu, s obzirom na to da ju je formirala ista skupštinska većina, na ekonomskom planu je za ova malo više od tri meseca bio je pravljenje budžeta za 2023. godinu.

Mihailo Gajić, ekonomista Libek, smatra da posmatranje i ocenjivanje 100 dana ove vlade nije adekvatno.

„Ova Vlada odgovara prethodnim vladama sve od 2016. godine i personalna rešenja u ministarstvima nisu čak ni od drugorazrednog, već od trećerazrednog značaja. Vaninstitucionalna Vlada nalazi se u kabinetu predsednika države i čine je njemu odani ljudi, a neki od njih su i ministri. Ova Vlada u potpunosti ima kontinuitet svih vlada od 2016. godine od kada je SNS stožer“, napominje Gajić.

Prema njegovim rečima, u nekim drugim zemljama presek na 100 dana nove vlade i ima nekog smisla, jer čak i ako se ne promeni vladajuća partija, na mesto ministra može doći čovek sa jakom političkom pozicijom i nekim svojim idejama.

„U ovom klijentelističkom sistemu svi crpe moć sa jednog mesta“, izričit je naš sagovornik.

Najvažniji ekonomski dokument jedne države, budžet, pravio je kao i četiri prethodna Siniša Mali, ministar finansija i potpredsednik Vlade.

Usvojen je budžet sa planiranim prihodima od 15,7 milijardi evra i rashodima od 18 milijardi evra i deficitom od 2,3 milijarde evra ili 3,3 odsto BDP-a.

Ipak, za razliku od prethodnih godina, pa čak i pandemijske 2020. godine, ovogodišnji budžet pravljen je pod pretnjom ekonomske krize koja se nadvija nad svetom usled inflacije i rasta kamatnih stopa, rata u Ukrajini, energetske krize i prekida u lancima snabdevanja.

U tim uslovima Vlada se okrenula Međunarodnom monetarnom fondu. U decembru je zaključen dvogodišnji stend baj aranžman, mnogo čvršći od prethodnog IPC, ali praćen i finansijskom injekcijom od 2,4 milijarde evra.

Upravo je najveća briga kreatora javnih finansija bila kako namaći dovoljno novca da se vrate dospeli dugovi i pokrije deficit.

Dobar deo pokriven je upravo novcem MMF-a, kao i Svetske banke, a pozajmljena je i milijarda dolara od UAE.

Godišnja inflacija u decembru 2022. godine dostigla je 15,1 odsto, najviše u poslednjih deset godina. Otuda i nominalno veliko povećanje plata od 12,5 odsto i penzija od preko 20 odsto, u dva navrata, u novembru i januaru, i nije tako impresivno.

Gajić ističe da je nepuna 3,5 meseca malo da bi se ocenila ekonomska politika nove Vlade, ali da se ne vide neke veće promene u odnosu na prethodni period.

„Najvažniji dokument ili ekonomska odluka u ovom periodu je sporazum sa MMF-om. A njega su zaključili siti ljudi u Ministarstvu finansija, Narodnoj banci kao i prethodni“, kaže Gajić.

Jedna od pozitivnih odlika budžeta su veoma visoka izdvajanja za javne investicije, od čak 4,8 milijardi evra ili sedam odsto BDP-a. Ipak, smanjuju se investicije u zdravstvo i prosvetu, dok se pojavljuju novi projekti poput metroa u Beogradu, mosta preko Save i najosporavanijeg od svih, Nacionalnog stadiona.

Najveći teret ove nove Vlade i sa aspekta javnih finansija i sa stanovišta energetske bezbednosti je elektroenergetski sektor koji je implodirao u decebru 2021. godine.

Za EPS i Srbijagas je u ovogodišnjem budžetu planirano izdvajanje od oko 900 miliona evra.

EPS je u 2022. godini zabeležio gubitak od oko 630 miliona evra, a za uvoz struje je platio od oktobra 2021. do kraja 2022. godine više od milijardu evra.

Ovo nas dovodi i do jedne od najvećih promena u ovoj u odnosu na prethodnu vladu – ministarstvo energetike.

Za Zoranu Mihajlović, ministarku rudarstva i energetike u dva navrata, od 2012. do 2014. i od 2020. do 2022. godine, a u međuvremenu ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije bilo mesta u novoj raspodeli ministarstava.

Vruć krompir u vidu stabilizacije ozbiljno uzdrmanog energetskog sektora, što spoljnim problemima, visokim cenama i sve težim snabdevanjem energentima zbog rata u Ukrajini i sankcija EU protiv Rusije, a što ogromnim unutrašnjim problemima u funkcionisanju EPS-a, tutnut je u ruke Dubravke Đedović.

Đedović je u Vladu ušla sa pozicije direktorke Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan.

Ne treba zaboraviti da njen resor obuhvata i rudarstvo sa ogromnim izazovom u vidu projekta iskopavanja litijuma u Jadru od kog, bar prema izjavama i vajkanju zvaničnika, još nismo konačno odustali. Tu su i ekološki protesti protiv istraživanja i rudarenja zlata u Istočnoj Srbiji, kineskog Ziđina itd.

U ministarskim rokadama Tomislav Momirović je prebačen na mesto Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, dok j eiz ovog ministarstva izvučen turizam i spojen u novo ministarstvo sa sportom.

Momirovića je u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zamenio Goran Vesić, bivši pomoćnik gradonačelnika Beograda.

Pored ovog ministarstva, Kancelarija za javna ulaganja pretvorena je u ministarstvo, a na nejnom čelu ostao je Marko Blagojević.

Ministarstvo privrede ostaje od male važnosti, a na njegovo čelo postavljen je donedavni direktor Beogradskih toplana Rade Basta.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postala je bivša državna sekretarka u Ministarstvu finansija i pre ove vlade u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Ministar za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, neočekivano, postao je Nikola Selaković.