Svi odbijaju odgovornost za kredite date Bogićeviću

Rasprava oko toga da li su odluke odbora postajale važeće time što bi većina članova dala pozitivno mišljenje na takozvanoj „kreditnoj aplikaciji“ ili je bilo potrebno da konačnu odluku donese Salai prebrojavanjem pozitivnih mišljenja i zaokruživanjem odgovarajućeg polja ili je to mogao da uradi neko treći, obeležile su ceo jučerašnji dan na suđenju.

Pitanje potpuno proceduralne pitanje postalo je bitno jer su u glasanju Kreditnog odbora često učestvovala samo četiri od pet članova, a u velikom broju odluka o spornim kreditima glasovi su bili podeljeni tako da su dva člana glasala za, a druga dva „uslovno za“. To je, po rečima sudije, moralo stvoriti konfuziju kod referenata koji su posle morali da sprovode odluke Kreditnog odbora – jer im nije moglo biti jasno da li je Kreditni odbor „uslovno odobrio zahtev za kredit“ ili ga je odobrio bez ikakvih uslova. Pošto bi Kreditni odbor trebalo da odluke donosi većinom glasova, što zbog parnog broja članova često nije bio slučaj, ovo je juče postao kamen spoticanja.

Salai je tvrdio da su članovi Odbora mogli da glasaju pozitivno, uslovno pozitivno ili negativno – tako što ne bi stavili svoj potpis na aplikaciju. Po tom objašnjenju pošto su se svi potpisali, odluka je bila pozitivna većinom glasova, pa po njemu, referenti nisu imali nikakvu konfuziju oko toga šta treba da rade.

Međutim, drugi članovi odbora su se usprotivili ovakvom tumačenju, tvrdeći kako je konačnu odluku morao da donese Salai, prebrojavanjem glasova, jer je tako propisano pravnim aktima banke, to jest da je u slučaju podeljenih glasova konačna odluka bila na njemu. Naročito oštra bila je razmena sa Predragom Tošićem, zamenikom člana Kreditnog odbora, koji je pitao Salaija da li je on (Tošić) imao pravo da iznese „uslovno mišljenje“. „Imali ste“, rekao je Salai, „ali niste imali pravo da žvrljate po aplikaciji“.

Po sredi je to što su pojedini članovi Kreditnog odbora uz svoje mišljenje stavljali zvezdice i fusnote i dopisivali napomene, zbog čega Salai smatra da njihovo uslovno mišljenje nije bilo obavezujuće. Salai je naveo da je, ako su hteli da iznesu obavezno uslovno mišljenje, bilo potrebno da to urade u drugačijoj proceduri koju propisuje banka. On je tvrdio da uslovi nisu mogli da se dopisuju rukom, ali je kasnije tokom suđenja ustanovljeno da je to ipak moglo.

Uslovno mišljenje je inače mišljenje kojim se odobrava davanje kredita, ali samo ako se ispuni određeni uslov – u ovom slučaju ako Farmakom svoje jemstvo za kredite distributera ojača hipotekom. Svi sporni krediti odobreni su bez hipoteke, što je i razlog jučerašnjeg pokušaja svih aktera da deo odgovornosti prebace sa sebe na nekog drugog.

Međutim, činjenica je da je Farmakom, nakon odobravanja kredita dao i hipoteku, čime je ispunjen uslov pojedinih članova Kreditnog odbora, kao i odeljenja rizika u PBB-u. Zbog toga su Salai i pojedini drugi optuženi tvrdili da nikakva šteta nije pričinjena i da nikakvu razliku ne bi napravilo ni to da je hipoteka odmah upisana, kako je inače tražilo odeljenje rizika.

Suština slučaja, međutim, nije u tome na kome je tačno da kaže kako je glasao Kreditni odbor – uslovno ili bezuslovno, već je osnovna teza tužilaštva da je Privredna banka Beograd prikriveno kreditirala Farmakom, uz znanje Salaija i ostalih da Bogićević neće vratiti kredite.

U tom kontekstu je sudija i upitao Salaija da li je bilo slučajeva da su distributeri koji su obuhvaćeni optužnicom na kraju vratili kredite koje su uzeli od PBB-a, na šta je Salai odgovorio da je takvih slučajeva bilo. Na suđenju je potvrđeno i to da je Bogićević iskoristio šest miliona evra od kredita koji je dobio od holandske ATB banke da vrati dospele kredite PBB-u.

Zanimljiv detalj je bio i kada je tužilac upitao Salaija da li je PBB nekad odobravala kredite Farmakomovim distributerima bez potrebne dokumentacije, koja je tek naknadno dostavljena, na šta je Salai odgovorio da se to nije dogodilo.

„Ali ranije ste tvrdili da je takvih slučajeva bilo?“, upitao je tužilac i tražio od njega da se izjasni koja je od te dve njegove izjave tačna. Salai je odgovorio da je kontekst bio drugačiji tada, na šta je dobio repliku da izabere „bilo koji kontekst koji hoće“.

„Nikada se nije dogodilo da smo odobrili kredit bez bitne dokumentacije za odlučivanje o zajmu. Moguće je da je u nekim slučajevima nedostajala određena dokumentacija koja nije od značaja za donošenje same odluke“, rekao je Salai, dodajući da je u svim slučajevima ta dokumentacija kasnije stigla.

Suđenje se nastavlja 17. oktobra.

Bogićević: Ja sam to rekao i Siniši Malom

Miroslav Bogićević je juče tvrdio da je sama PBB banka kriva zbog toga što je on ostao bez novca kojim je mogao da joj vrati kredite i Farmakoma i njegovih distributera. Naime, Farmakom je u jednom trenutku dobio kredit od Evropske investicione banke u iznosu od 10 miliona evra i taj kredit je u Srbiju stigao preko Jubmes banke. Međutim, da bi Bogićević dobio novac, morao je da položi bankarsku garanciju od pet miliona evra, koju bi mu odobrila Privredna banka Beograd.

Čitav posao je išao preko Upravnog odbora PBB-a, koji je Farmakomu dao obavezujuće pismo o nameri da mu da garanciju, a Farmakom je, da bi dobio tu garanciju, u PBB uplatio milion evra depozita. Međutim, Upravni odbor na kraju uopšte nije dao garanciju Farmakomu, zbog čega ovaj nije mogao da dobije 10 miliona evra kredita EIB-a. Bogićević je tvrdio da je PBB imala zakonsku obavezu da mu da garanciju, jer je već potpisala obavezujuće pismo, a Salai se s tim složio. Bogićević je tvrdio da bi dobijeni novac iskoristio za vraćanje kredita PBB-u.

„Kako da vam verujemo u to?“, upitao je sudija.

„Tako što sam pokazao nameru da vratim kredite, onda kada sam kredit od ATB banke iskoristio da vratim kredite u PBB-u i AIK-u i da novac plasiram u proizvodnju“, rekao je Bogićević.

Tada je došlo do zanimljivog detalja kada je Bogićević pomenuo sadašnjeg gradonačelnika Beograda, a tada savetnika za ekonomiju prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića.

„Ja sam to rekao i Siniši Malom“, rekao je Bogićević, misleći na to da bi novac od EIB-a upotrebio za vraćanje kredita PBB-u.

„Da li ste to rekli nekom iz PBB-a“, prekinuo ga je sudija.

„Da, Salaiju“, odgovorio je Bogićević, što je zatim ovaj i potvrdio.

Je li izloženost banke 10 ili 321 odsto?

Sudija je upitao Salaija i da li po pravilima banke, PBB sme da odobri kredit nekoj firmi, ako je PBB već previše izložena prema njenom jemcu (u ovom slučaju Farmakomu).

„Recimo ako izloženost iznosi 321 odsto“, rekao je sudija, citirajući nalaz veštaka koji je procenio da je PBB imala toliku izloženost prema Farmakomu.

„Ako je izloženost ne 321 odsto, nego ako je samo 1 odsto iznad 10 odsto ili 25 odsto za povezana lica, banka ne bi mogla da odobri kredit“, rekao je Salai, optuživši ponovo veštaka za grube propuste u radu kojima je kako tvrdi, potpuno pogrešno izračunao izloženost banke, zbog čega je zatražio da sud angažuje finansijskog stručnjaka da sve ponovo izračuna.

Veštaka su za „nelogičnost i netačnost čak i u osnovnim matematičkim operacijama“ optužili i drugi okrivljeni, koji su dodali i da NBS nije pronašla izloženost o kojoj govori veštak.