U Srbiji baš svi plaćaju porez. To je utisak koji se stiče posle ankete naših vodećih glumaca, muzičara i sportskih ličnosti, onih koji rade za visoke plate, honorare i premije, što u zemlji što u inostranstvu, ali čija se imena i zanimanja retko mogu naći na spisku građana koji plaćaju godišnji porez na dohodak, u narodu poznat kao porez za bogate.
Zbog preseljenja u Belgiju, radi izbegavanja plaćanja novouvedenog ogromnog poreza, francuskog glumca Žerara Depardjea tamošnja javnost stavila je na stub srama. On joj je zauzvrat vratio pasoš. Ili barem pripretio time. U Srbiji nedostatak ekonomskog patriotizma uspešnima se retko uzima za zlo, naročito ako su svoj novac zaradili u inostranstvu, bez ikakve pomoći države. Zato još niko nije ozbiljno prozvao Novaka Đokovića, Anu Ivanović ili Jelenu Janković što svoje poreze plaćaju u Monaku i ostalim belosvetskim poreskim rajevima, a ne u osiromašenoj Srbiji.
Ali oni koji ovde žive, ovde bi trebalo da plaćaju i porez, makar svoj novac zarađivali i van granica naše zemlje. Takav je i zakon, a ako se ostvari namera ministra finansija Mlađana Dinkića o sprovođenju unakrsne provere prihoda i imovine, takva bi uskoro možda mogla da postane i stvarnost. Prema ovom predlogu, država će proveravati one građane koji imaju imovinu (nekretnine, automobile i drugo) vredniju od 300.000 evra, a čiji su zvanični prihodi znatno manji od onih koje ljudi s takvom imovinom obično imaju.
Dakle, ko vozi porše kupljen od „tezgi“ po švajcarskim diskotekama, a Poreskoj upravi je prijavio platu od 30.000 dinara, treba da se plaši.
Naše renomirane javne ličnosti, međutim, ne plaše se. Kažu da sve prijavljuju i da redovno plaćaju čak i godišnji porez na dohodak. On je za sve koji mesečno zarađuju više od iznosa trostruke prosečne plate obavezan, samo nije za tajkune, koji svoj novac zarađuju od kapitala koji ne potpada pod ovaj namet. Uprkos takvim tvrdnjama, podaci Poreske uprave pokazuju da je među 100 najvećih poreskih obveznika u 2011. bio tek jedan mlađi od 31 godine, što znači da na spisku nisu mnogi od najplaćenijih sportista i estradnih zvezda koji su ispod te starosne granice.
Kiki Lesandrić, nekadašnji frontmen grupe Piloti, kaže za Danas da redovno podnosi prijave za godišnji porez na dohodak građana i da se unakrsne provere ne plaši jer građani i treba da plaćaju sve poreze.
– U Francuskoj je poreska stopa na primanja bogatih 75 odsto. Sviđa mi se i švedski model sa visokim porezima, koje su oni uložili u infrastrukturu, mada znajući nas, teško da bi taj novac bio iskorišten na takav način – kaže Lesandrić.
Prema njegovim rečima, situacija u muzičkoj industriji je takva da se danas sve transakcije obavljaju preko računa, „i tako je već bar tri, četiri godine“.
– Kada god imamo koncert u inostranstvu, svi nam traže račun preko koga će nam uplatiti novac. Čak su i narodnjaci sada izloženi ozbiljnim kontrolama u inostranstvu, tako da nema prevare. Naravno, oni koji nastupaju po kafanama i klubovima uvek će naći neku foru – kaže Lesandrić.
Da li i u krugu folk pevača tako misle, ne zna se. Pevačica Mira Škorić, čuvši o kakvoj se temi radi, rekla je da izjave ne daje telefonom te da žuri na sastanak zbog čega ni elektronskom poštom nije stigla da odgovori.
Predstavnik pop pevačice Tijane Dapčević kaže da je ona prijavljena kao „samostalni radnik u oblasti kulture“ i da sve poreze i doprinose redovno uplaćuje. Prema njegovim rečima, takva je situacija u poslednjih četiri, pet godina. Dapčevićeva, kako kaže, nije obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana, jer njena primanja ne premašuju cenzus, „mada je dva puta, 2007. i 2008. imala taj ‘ekstraprofit’ i platila porez“. Uz to, ova muzičarka porez plaća i u Makedoniji odakle je poreklom, kao i u Srbiji. Preko računa „ide 95 odsto svih poslova, a i ostalo obavljamo preko autorskih agencija“, koje plaćaju sve potrebne poreze.
Kapiten Partizana Saša Ilić kaže da fudbaleri ne koriste prednosti poreskih rajeva i da sve poreze plaćaju u Srbiji.
– Prijavljujem sve svoje prihode. Takođe prijavljujem i godišnji porez na dohodak građana. Ne plašim se nikakve provere imovine – kaže Ilić.
Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić kaže da „u svakom normalnom društvu sve obaveze moraju da se plate“.
– Nikad nisam izbegao nijednu svoju obavezu i uvek sam plaćao sve vrste poreza i to kako moja firma, tako i ja kao pojedinac. O tim stvarima ne treba ni diskutovati – insistira Karadžić.
Ni poznati glumac Dragan Nikolić, koji je ove godine preduhitrio Deda mrazeve u tradicionalnoj novogodišnjoj reklami za Grand kafu, ne plaši se unakrsne provere imovine.
– Ja plaćam koliko treba, ali ne znam tačno koliko, jer sve te poslove obavljam preko pravne službe koja je za to zadužena. Mislim i da nema smisla porediti glumce iz Srbije sa Depardjeom – kaže Nikolić.
Njegov kolega Branislav Lečić, inače bivši ministar kulture, veruje da je plaćanje poreza obaveza svih, tako da svake godine podnosi poreske prijave.
– Ali samo sam jednom prešao cenzus za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak i to je bilo pre četiri, pet godina, kada sam snimao jednu seriju – kaže Lečić.
Unakrsna provera
U Poreskoj upravi za Danas objašnjavaju da će postupak unakrsne kontrole građana koji imaju imovinu vredniju od 35 miliona dinara u zemlji i inostranstvu teći utvrđivanjem osnovice za plaćanje poreza na neprijavljene prihode poređenjem „razlike vrednosti imovine obveznika na početku i na kraju posmatranog perioda sa visinom ostvarenog dohotka u istom periodu“.
Drugačije rečeno, Poreska uprava će odabrati određeni vremenski period i uporediti za koliko se tokom njegovog trajanja povećala imovina nekog lica, a kolike je prihode imao za to vreme. Konkretno, ako na kraju posmatranog perioda neko ima imovinu vrednu 107,5 miliona dinara, a na početku tog perioda je imao imovinu vrednu 55 miliona, to znači da mu je imovina porasla za 52,5 miliona. Ako je u istom periodu to lice imalo prijavljene prihode od 29 miliona dinara, to znači da nije prijavilo 23,5 miliona dinara prihoda (razlika između 52,5 miliona i 29 miliona) i taj iznos predstavlja osnovicu za oporezivanje. Kako je poreska stopa na neprijavljene prihode 20 odsto, takav obveznik bi bio dužan da plati 4,7 miliona dinara poreza.
U Poreskoj upravi tvrde da raspolažu dovoljnim podacima o poreskim obveznicima, kao i ljudskim, tehničkim i drugim resursima, kako bi se kontrole metodom unakrsne procene nesmetano odvijale, odnosno kako bi mogli da otkriju one građane koji imaju, a ne prijavljuju, imovinu koja prevazilazi njihove prihode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.