Svinjska kuga teret za srpski izvoz

Naime, krajem avgusta EFSA je najavila kako u Srbiji i osam drugih zemalja Jugoistočne Evrope kreće kampanja, kako bi se afrička kuga smanjila, odnosno suzbila.

Prema podacima ove organizacije, samo u poslednje četiri godine uginulo je 1,3 miliona svinja. U Srbiji u kojoj ima nekih 2,8 miliona svinja, samo za poslednja dva meseca ubijeno je zbog ove zaraze više od 600 njih, iako je svega 20 grla zvanično bilo zaraženo.

Iako od odgovore Ministarstva poljoprivrede nismo dobili odgovore na pitanja o tome ima li trenutno aktivnih žarišta i šta je učinjeno i koliko grla ubijeno zbog zaraze do sada, na njihovom sajtu može se videti da je 15. septembra u negotinskom kraju, područje na tri kilometra od žarišta u selu Aleksandrovac proglašeno zaraženim, a svi u prečniku od 10 kilometara ugroženim područjem.

Osim Aleksandrovca, zaraza je bila proglašena i u Kovilovu, Rajcu i Crnomasnici, selima u opštini Negotin.

Ministarstvo je tada sprovelo i mere, koje između ostalog podrazumevaju, zabranu kretanja i premeštanja stoke, dezinfekciju i čišćenje, popis gazdinstava, prijavu inspekciji, zabranu organizovanja sajmova.

Država je do sada isplatila 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog zaraze od afričke kuge, a slučaj iz negotinskog kraja nije usamljen, jer je početkom ove godine proglašena epidemija afričke svinjske kuge na dva lovišta i u pirotskom okrugu.

Tada su zaražene bile uglavnom divlje svinje.

Avgusta prošle godine, afrička kuga svinja pojavila se i u okolini Mladenovca, i to je bilo prvi put posle dve godine da se u našoj zemlji pojavljuje žarište ove bolesti.

Ovaj virus za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo domaće i divlje svinje i za ljude ne postoji opasnost, a agrarni analitičar Branislav Gulan kaže da ga stručnjaci sa kojima je razgovarao uveravaju da se zaraza neće širiti.

„Kod nas se zaraza uvek javlja u tim pograničnim područjima, najčešće dolazi iz Rumunije. Ovo poslednje što se desilo u blizini Negotina je takođe posledica toga, ali uveravaju me da neće biti širenja zaraze“, kaže Gulan za Danas.

On podseća da je u Srbiji krajem prošle godine bilo 2,7 miliona svinja, da smo ih pre 30 godina imali 5,5 miliona i da ćemo teško u skorije vreme dostići taj nivo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. ukupan broj goveda u odnosu na desetogodišnji prosek manji je za 2,5 odsto, a svinja je manje za čak 9,1 odsto.

Uprkos konstantnom smanjenju broja grla, u Srbiji ima dovoljno svinjskog mesa. Godišnje se proizvede nekih 270.000 do 300.000 tona, a po stanovniku se prosečno pojede 17 kilograma svinjskog mesa godišnje.

Kada se radi o izvozu situacija nije sjajna i neće biti još neko vreme, jer zbog donedavno obavezne vakcinacije protiv klasične svinjske kuge naša zemlja nije mogla da izvozi ovo meso u zemlje EU.

„Vakcinacija protiv svinjske kuge je ukinuta 15. decembra prošle godine, ali dok se ne obnovi u potpunosti stočni fond koji imamo nema ništa od izvoza. Iako zabrana ne postoji, niko neće da kupuje dok se ne obnovi fond, a za to treba sigurno neke tri godine“, napominje Branislav Gulan.