Svoji na svom… ili našem?

Sumnju na adekvatno gazdovanje prirodnim resursima, svrsishodno raspolaganje javnim sredstvima i integritet postupka javnih nabavki baca činjenica da je Milovan Samardžić od 2004. zaposlen u JP „Srbijašume“

Prema podacima sa sajta Uprave za javne nabavke, u poslednje tri godine firma Milovana Samardžića „SAM komerc“ sedam puta je dobijala na konkursima za javne nabavke koje je raspisivalo JP „Srbijašume“ – ŠG „Boranja“. Firma „SAM komerc“ u partijama u kojima je podnosila ponude pojavljivala se kao jedini ponuđač. Samo u poslednje tri godine, preduzeće „SAM komerc“ Milovana Samardžića, magacionera u JP „Srbijašume“ – ŠG „Boranja“-ŠU „Mali Zvornik“, prihodovalo je u poslovima sa „Srbijašumama“ 36.312.013 dinara, s tim da se u posao u 2015. godini uključuje i sestrinska firma ZTR „Vesna“ SR iz Malog Zvornika i dobija poslove na javnim nabavkama u vrednosti 34.313.875 dinara. Firma ZTR „Vesna“ SR vodi se na Vesnu Samardžić.

Posao firmi Milovana Samardžića bio je da iseče i izradi drvne sortimente od ukupno 12.067 metara kubnih oblog tehničkog drveta i 11.395 metara kubnih prostornog drveta, ali i da obavi prevlačenje posečenog oblog drveta u prostor ŠU „Mali Zvornik“, gde je pružalac usluge i zaposlen kao magacioner.

Na eventualne probleme i zloupotrebe prvi su ukazali dopisom nezadovoljni radnici Šumske uprave u Malom Zvorniku. Dopis datira iz 2013. i upućen je na adrese JP „Srbijašume“ i Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. U dopisu stoji da Milovan Samardžić, tada raspoređen na poslovima „čuvara šuma“, neretko ostalim šumarima oduzima privremeno čekiće (obeleživače drva za seču), kako bi vlasnici šuma morali doći kod njega na obeležavanje šume za seču, koju bi potom sekla i izvlačila njegova firma sa radnicima i mehanizacijom. Primedbe se odnose i na zloupotrebu službenog vozila „lada niva“, kao i na to da firma koju je u to vreme vodila njegova supruga Ljubica redovno dobijala na tenderu poslove seče državne šume od javnog preduzeća u kojem je Milovan zaposlen.

z dostupne dokumentacije može se utvrditi da su nadležni u JP „Srbijašume“, nakon dopisa, predložili Sektoru za korišćenje šuma i Sektoru za šumarstvo „da se oformi Komisija za utvrđivanje činjeničnog stanja i eventualne odgovornosti zaposlenog“, međutim nismo uspeli utvrditi da li je ova komisija oformljena, i ako jeste, kakvi su joj nalazi bili. Tek kada je postalo jasno da nadležni po ovom pitanju neće reagovati, pomenuti dopis je izašao iz „okvira“ preduzeća. Direktor ŠG „Boranja“, Milan Stojanović, nije želeo da razgovara sa nama na ovu temu.

OD ŠUMARA DO MAGACIONERA

Milovan Samardžić prvi put zasniva radni odnos na neodređeno vreme u JP „Srbijašume“ 19. 3. 2004. Raspoređen je na radno mesto „čuvar šuma“. Samo godinu dana kasnije, 15. 4. 2005. Godine, Milovanova supruga Ljubica Samardžić registruje firmu u APR-u pod nazivom SZTR „SAM komerc“ za prevoz robe. Decembra 2007. Aneksom 1 Ugovora o radu br.4786 JP „Srbijašume“ – ŠG „Boranja“ raspoređuje Samardžića na radno mesto „revirni tehničar za privatne šume i zaštitu životne sredine“. Prema svedočenju nezadovoljnih radnika ŠU „Mali Zvornik“, ovaj period vezuje se za uspon i ekspanziju firme „SAM komerc“ koja nabavlja četiri kamiona sa hidrauličnim dizalicama za utovar i istovar balvana, tri zglobna traktora za izvlačenje oblovine iz šume. Firma „SAM komerc“ početkom ove dekade podiže tri hale i počinje sa radom pilana za preradu drveta u sklopu koje radi i sušara za parenje bukove daske.

Avgusta 2014. godine u APR-u se upisuje u Registar privrednih subjekata zabeležba podataka o kontinuitetu i nastavku obavljanja delatnosti preduzetnika: SR za prevoz robe „SAM komerc“ Samardžić Ljubica PR Mali Zvornik, usled ustupanja i raspodele imovine za života, a na osnovu Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života broj: R.Z.br 280/14, zaključenog dana 30. 7. 2014. pred Osnovnim sudom u Loznici između Ljubice Samardžić kao ustupioca imovine i Milovana Samardžića kao primaoca imovine. Istog dana dešava se i promena podataka o poslovnom imenu, pa firma sa „novim“ vlasnikom dobija i novo ime – „ Milovan Samardžić PR uzgoj šuma, trgovina i prevoz SAM komerc“ Mali Zvornik. Iste godine, 5. 12. 2014. Aneksom 2 Ugovora o radu, JP „Srbijašume“ raspoređuje Milovana Samardžića na radno mesto „magacioner“. Novi zadaci Milovana Samardžića su da radi na poslovima kvantitativnog i kvalitativnog preuzimanja i prijema robe sa otkupnih mesta, priprema i izdaje robu kupcima uz sačinjavanje odgovarajuće dokumentacije, vodi kartoteku po kupcima i izdatoj ambalaži, robno-materijalnog knjigovodstva i odgovara za njeno slaganje sa računovodstvenom dokumentacijom.

NEMUŠTI JEZIK DRŽAVNIH INSTITUCIJA

Kada je slučaj „Samardžić“ krajem 2014. izašao iz okvira javnog preduzeća i kada su ga nezadovoljni radnici „obnarodovali“ , iz ŠG „Boranja“ obraćaju se dopisima Upravi za javne nabavke sa zahtevom za mišljenje u vezi sa primenom Zakona o javnim nabavkama i postavljaju pitanje da li je moguće dodeliti ugovor ponuđaču čiji je vlasnik zaposlen kod naručioca kao magacioner, čiji opis radnog mesta nema dodirnih tačaka sa predmetom javne nabavke. U svom odgovoru Uprava za javne nabavke poziva se na član 29. Zakona o javnim nabavkama, kao i na član 3, stav 1, tačke 8,10 i 11 koje definišu ko su predstavnici naručioca, ko su povezana lica i šta se podrazumeva pod poslovima javnih nabavki i u predmetnom slučaju daje neobavezujuće mišljenje da ne postoji sukob interesa.
Dragomir Pop Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da nije do kraja jasno zbog čega se Uprava uopšte upuštala u komentarisanje spornog slučaja, kada takvo mišljenje nema pravni značaj.

„Na prvi pogled, stiče se utisak da Uprava nije u potpunosti sagledala sve činjenice u ovom slučaju. Nešto ovde ne valja, ili mišljenje ili zakon“ – ističe Pop Mitić.

I pored toga što iz Uprave na kraju mišljenja ističu da je ono zasnovano isključivo na navodima iz dopisa JP „Srbijašume“, uz napomenu da je svaki naručilac odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, Uprava skreće pažnju podnosiocu zahteva i na član 23. Zakona kojim se definiše zaštita integriteta postupka: stavom 1propisano je „da lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije ili pojedinih njenih delova, i sa njim povezano lice ne može nastupati kao ponuđač , niti može sarađivati sa ponuđačima ili podizvođačima prilikom pripremanja ponude“.

Pravilnik o bližem uređivanju postupka javne nabavke koji je 25. 12. 2015. doneo Nadzorni odbor JP „Srbijašume“, br. 42/2015-5 u članu 64, stav 1, koji uređuje Pravila za potpisivanje dokumenata o izvršenom prijemu dobara, usluga ili radova, navodi se: „zaposleni koji vrši kvantitativni i kvalitativni prijem dobara, usluga ili radova, potpisuje otpremnicu, a gde je potrebno i moguće, sačinjava i zapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemu dobara, usluga ili radova“.

U opisu radnog mesta Milovana Samardžića stoji upravo da je zadužen za kvantitativni i kvalitativni prijem dobara i usluga, pa u praksi može doći do situacije da upravo Milovan Samardžić, kao magacioner, vrši kvantitativni i kvalitativni prijem dobara od svog preduzeća „SAM komerc“, što bi svakako pored ugrožavanja integriteta postupka narušilo i član 22. Internog plana za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama JP „Srbijašume“ koji govori o profesionalizmu i poslovnoj etici.

Ponuđač, JP „Srbijašume“ – ŠG „Boranja“ – Loznica, uprkos svemu nastavlja saradnju sa preduzećem „SAM komerc“ i 2016. godine, zaključivši tri ugovora za tri partije nabavke usluga „Seče i izrade drvnih sortimenata“ vredne više od 15 miliona dinara.

Bez odgovora „Srbijašuma“

Javno preduzeće „Srbijašume“ odbilo je da nam dostavi dokumentaciju o realizovanim javnim nabavkama u ovom periodu pozivajući se na stari Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS br. 39/2002, 43/2003-dr zakon i 55/2004) prema kojem su bili u obavezi da dokumentaciju čuvaju u arhivi samo tri godine po isticanju ugovorenog roka za izvršenje pojedinačnog ugovora o javnoj nabavci.

Programski direktor Tranparetnosti Srbije Nemanja Nenadić, komentarišući mišljenje Uprave za javne nabavke, kaže: „Ovde UJN kaže zapravo da nema prepreke da se zaključi ugovor zato što ponuđač kao magacioner ne spada u krug zakonom definisanih ʼpredstavnika naručiocaʽ – to su samo rukovodioci javnog preduzeća. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi da bi se moglo govoriti o sukobu interesa iz člana 29. Zakona. UJN nije unapred ʼamnestiralaʽ javno preduzeće od odgovornosti, ali nije ni vršila dalja ispitivanja slučaja… Čak i da Zakon nije prekršen, očigledno je potpuno neprimereno da zaposleni u javnim preduzećima budu vlasnici firmi iz iste branše, tako nešto je, na primer, zabranjeno službenicima u ministarstvima, a odskora i u opštinama.“

Agencija nenadležna

Podrinjski antikorupcijski tim obratio se za mišljenje i Agenciji za borbu protiv korupcije, a 30. 9. 2016. dobili smo sledeći odgovor:„Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije se, u smislu odredbe čl. 1 ovog zakona, uređuju, pored ostalog, pravila u vezi sa sprečavanjem sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Odredbom člana 5. ovog zakona, propisano je da Agencija, pored ostalog, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona. S obzirom na to da se u konkretnoj situaciji ne radi o licu koje vrši javnu funkciju u smislu Zakona o Agenciji, Agencija nije nadležna da daje mišljenja o tome da li u navedenoj situaciji postoji sukob interesa.“

Šira verzija teksta može se naći na portalima Radio San i PAKT Loznica, Podrinjskog antikorupcijskog tima u Loznici;

Istraživači: Ana Milanović, Ksenija Bošković