Međugodišnja inflacija u julu zabeležila je rast na 4,3 odsto usled serije jednokratnih poskupljenja, pre svega hleba, usluga slanja paketa, putarina i povećanja cena pojedinih primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, koje su se odrazile i na rast cena pojedinih proizvoda i kod nas, posebno kafe i kakaoa, ocenila je danas guverne Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na predstavljanju Izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla i da zbog činjenice da pomenuta poskupljenja ostaju u obračunu međugodišnje inflacije u narednoj godini dana, kao i usled većeg od očekivanog rasta domaće tražnje od početka godine, Narodna banka sada projektuje da će inflacija nešto sporije opadati u narednom periodu.
„Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, što je vremenski horizont naše projekcije. Inflacija će najpre usporiti na oko četiri odsto krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Kao i u većini drugih zemalja, bazna inflacija se od maja kreće na višem nivou od ukupne i prethodnih meseci ona se stabilizovala na nivou od oko pet odsto međugodišnje. Ipak, prema našoj projekciji, očekujemo da i bazna inflacija uspori do kraja godine i približi se ukupnoj inflaciji u narednoj godini“, poručila je Tabaković.
Međugodišnja inflacija se u maju vratila u koridor koji cilja Narodna banka Srbije (1,5 do 4,5 odsto), a zatim je naredna dva meseca nastavila da se kreće u tim granicama. U junu je ona iznosila 3,8 odsto, da bi u julu skočila na 4,3 odsto.
Narodna banka je poveća i projekciju privrednog rasta Srbije sa 3,5 na 3,8 odsto u ovoj godini zbog bržeg nego očekivanog rasta u prvom polugodištu.
Ona je istakla i da se formira radna grupa koja će se baviti cenam i maržama. Istakla je da su podaci koje je NBS iznela prošle godine o rastu marži trgovaca tačne, ali da su „u razgovoru sa trgovinskim lancima shvatili da marže nisu samo deo njihovog rada, već da se cena od proizvođača do maloprodaje, zida preko posrednika“.
Ona je na pitanje novinara, zašto je premijer govorio o uključivanju BIA u utvrđivanje marži, rekla da to nije čula i da ne zna zašto bi BIA bila uključena, ali da je istina da su neke cene u inostranstvu više nego kod nas i da sada planiraju da se uhvate u koštac s tim.
Pošto je jedan od proizvoda koji su poskupeli u julu kafa, a na tom tržištu je pre nekoliko meseci Komisija za konkurenciju dozvolila koncentraciju koja je skoro pa monopol, guvernerka je rekla da se rapsitala o tom slučaju.
„Malo sam se raspitala i metodologija je takva da se ne meri samo učešće pržene kafe, nego i espreso, filter kafe… Učešće pržene kafe je svega 40 odsto“, rekla je ona dodajući da nadležna institucija treba da se bavi svojim poslom.
Ona je istakla i da su oni najzainteresovaniji da vrate inflaciju, ne samo u okvir cilja gde se sada nalazi, već i na nivo od tri odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.