Tabaković: Kamate na kredite će postepeno padati

„Kada uradimo taj domaći zadatak, smanjiće se i percepcija rizika, zbog koje su sada kamate na dinarske pozajmice više od referentne kamatne stope i povećaće se dinarski izvori za kreditiranje po povoljnijim uslovima“, rekla je Tabakovićeva.

Kako je istakla, očekivani ekonomski oporavak Srbije treba da donese kvalitetnije investicije, što znači da će i korisnici kredita imati veću kreditnu sposobnost i da će rizik naplativosti kredita biti manji, a to omogućava niže kamatne stope na kredite.

„Nesporno je da bi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom bio dodatna garancija da Srbija vodi dobru ekonomsku politiku, ali ako Vlada Srbije bude dosledno sprovodila ono što je sama utvrdila na planu javnih finansija i strukturnih reformi, efekti odlaganja aranžmana sa MMF biće relativno mali“, smatra Tabakovićeva.

„Sa aranžmanom sa MMF-om ili bez njega, za rejting Srbije je bitno da NBS ostvaruje ono što najavljuje, što važi i za državu, odnosno vladu“, rekla je Tabakovićeva.

Ona je ocenila da u Srbiji i dalje postoji potreba da država subvencioniše kredite, ali je važno da se odredi šta su prioriteti, tim pre što su budžetska sredstva limitirana.

„U normalnim regulatornim okolnostima subvencionisani krediti nisu uobičajeni, a sa stanovišta tržišta nisu ni poželjni. S druge strane, imajući u vidu nizak obim ekonomske aktivnosti, nelikvidnost u privredi i usporenu kreditnu aktivnost banaka oni mogu da budu podsticaj za poslovanje nekih sektora. Ja se nadam da će se sa vođenjem dobre ekonomske politike privredna aktivnost oporaviti, a kreditna aktivnost banaka povećati i da neće ni biti potrebe za ovakvim merama države“, kazala je guvernerka NBS.

Ona je negirala napise u medijima da NBS sprovodi vanredne kontrole poslovanja nekih banaka i istakla da redovne kontrole pokazuju da je bankarski sektor visoko likvidan i dobro kapitalizovan. Guvernerka je dodala da postoji problem u upravljanju državnim bankama, gde je nešto veći procenat problematičnih kredita, ali je istakla da takav problem postoji i u bankama koje su osnovane stranim kapitalom.

Tabakovićeva je najavila da je priprema zakona o platnim uslugama u završnoj fazi i da bi on trebalo da bude na dnevnom redu jesenjeg zasedanja Skupštine. Tim zakonom će, kako je objasnila, biti uvedene konkurencija u bankocentričnom sistemu, odnosno biće omogućeno da platne usluge pored banaka pružaju i drugi učesnici na tržištu, a biće regulisano i izdavanje elektronskog novca i obezbeđena veća zaštita građana u toj oblasti.