NBS: Privredni rast 3,5 do 4,5 odsto, prosečna inflacija 9,2 odsto

Razlog za smanjenje projekcije rasta BDP-a za 0,5 procentnih poena, prema rečima guvernerke Jorgovanke Tabaković su dosadašnji negativni efekti konflikta u Ukrajini, pre svega na svetske cene energenata i drugih sirovina zbog čega su međunarodne finansijske institucije smanjile i procene globalnog rasta.

„To su učinile i druge relevantne međunarodne institucije pri čemu je važno naglasiti da je korekcija privrednog rasta naniže za Srbiju gotovo najmanja među zemljama regiona“, rekla je Tabaković na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji.

Ona je istakla da su na inflaciju od 9,6 odsto u aprilu uticali rast cena energenata i sirovina koji su uticali i na rast cena domaćih preduzeća zbog čega je porasla i bazna inflacija.

„Stabilnost deviznig kursa i usidrenost inflatornih očekivanja je kočnica koja je zadržala baznu inflaciju ispod ukupne. Domaća tražnja i tržište rada još ne generišu značajne inflacione pritiske“, poručila je Tabaković.

NBS je u februarskom Izveštaju o inflaciji procenjivala prosečnu godišnju inflaciju u ovoj godini na 6,8 odsto, da bi sada podigla projekciju na 9,2 odsto.

Prema rečima Sava Jakovljevića, direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS za ovaj rast od 2,8 procentnih poena skoro u potpunosti su odgovorna četiri faktora.

To je rast cena sirove nafte od oko 70 odsto na međugodišnjem nivou koji se na naše tržište direktno prelio poskupljenje derivata nafte na pumpama. Ovaj faktor je uticao sa 0,7 procentnih poena na povećanje očekivanja inflacije.

Inflacija u najvećim trgovinskim partnerima Srbije, a pre svega u evrozoni je zaslužna za 0,8 poena rasta inflacije u Srbiji. Sa 0,7 poena doprinele su cene voća i povrća koje su poskupele više nego što se očekivalo i to takođe zajvaljujući poskupljenju sirovina, nafte i đubriva. Na kraju rastu cena sa 0,4 poena doprineo je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Iako smo neto izvoznici ovih proizvoda sama činjenica da su to berzanski proizvodi, a mi otvorena ekonomija, utiču na povećanje cena i kod nas.

U NBS očekuju da će inflacija dostići vrhunac u junu ili julu ove godine, prema rečima Tabakovićeve, ne više od 10,5 odsto, da bi onda krenulo opadanje i ulazak u zonu cilja od 1,5 do 4,5 odsto u trećem tromesečju sledeće godine.

Za kraj ove godine očekuje se inflacija od osam odsto.

„Toliko je nepoznatih u jednačini da bismo isključivo govorili o tačnoj cifri, ali ne očekujemo da će vrhunac inflacije biti preko 10,5 odsto“, rekla je Tabaković.

Na deviznom tržištu oslednjih dana zabeležena su povoljna kretanja i ponovo su se javili pritisci na jačanje dinara, pa se NBS pojavila kao kupac evra.

Građani koji su na početku sukoba u kratkom roku kupovali evra sada se pojavljuju kao prodavci, a i portfolio investitori odnosno kupci naših obveznica više ne traže evre, već kupuju dinare za kupovinu obveznica.