Tabaković: Rizik države na najnižem nivou

Neto strane direktne investicije iznosile su 2,4 milijarde evra odnosno 6,6 odsto BDP-a, dok su javne investicije dostigle tri odsto BDP-a. Privatne investicije (domaće i strane) su iznosile oko 17 odsto BDP-a i porasle su za 8,8 odsto tokom 2017. godine. U Narodnoj banci očekuju nešto slabiji rast privatnih investicija u naredne dve godine od tri do četiri odsto.

Prema očekivanjima ekonomista centralne banke investicije će i u ovoj godini biti osnova privrednog rasta koji procenjuju da će dostići 3,5 odsto. Ako poljoprivredna sezona bude prosečna poljoprivreda će doprineti rastu BDP-a s obzirom na nisku prošlogodišnju osnovicu, a očekuje se i rast domaće potrošnje. Takođe, očekuje se i blagi pozitivni doprinos neto izvoza rastu od 0,1 odsto. Ovu projekciju u NBS zasnivaju na podacima o uvozu u prošloj godini koji je rastao brže od izvoza. Naime, najviše je uvezeno repromaterijala za industriju. Takođe, uvezeno je opreme u vrednosti od 2,3 milijarde evra, odnosno za 230 miliona evra više nego u 2016. pa se očekuje da ovo rezultuje u većem izvozu naredne godine. U NBS ističu i da je u prošloj godini uvoz povećan i zbog većeg uvoza energenata tokom prvih meseci 2017. što nije slučaj ove godine.

“Prošle godine zabeležen je rast uvoza u svim zemljama u regionu. Verujemo da se radi o investicionom ciklusu i da će uz rast tražnje u evrozoni to doprineti rastu izvoza u ovoj godini”, ocenila je Ana Ivković, generalni direktor direktorata za ekonomska istraživanja.

U prvim mesecim ove godine u NBS očekuju pad inflacije, a onda od sredine godine postepeni rast, ali će se ona do kraja godine kretati oko donje granice cilja od tri plus minus 1,5 odsto.

Mirjana Miletić, direktor odeljenja u NBS istakla je značaj deviznog kursa na inflaciju. Naime uvozne cene deluju na rast domaćih cena direktno poskupljenjem robe koja se prodaje, ali i efekat promene deviznog lursa nije zanemarljiv. U periodu pre 2012. godine na inflaciju su delovali šokovi u kretanju cena nafte i drugih primarnih proizvoda, ali su oni bili pojačani slabljenjem dinara”, objasnila je ona.

U januaru ove godine, prema rečima guvernera NBS Jorgovanke Tabaković, EMBI indeks koji meri rizik zemlje je pao na najniži nivo od svega 0,85 odsto.

“U toku prošle godine globalni EMBI indeks je pao za 74 bazna poena (0,74 odsto), a Srbije za 147 baznih poena (1,47 odsto). To doprinosi rastu poverenja stranih investitor što se i videlo po iznosu stranih direktnih investicija. Ali takođe, 6. februara su emitovane desetogodišnje dinarske obveznice za koje je tražnja bila 5,5 puta veća od ponude. Tražnja je iznosila 54 milijarde dinara, a realizovano je 20 milijardi. Kamatna stopa je 5,35 odsto što je za 7,64 procentnih poena nego kod istih obveznica emitovanih u oktobru 2014”, rekla je Tabaković. Ona je dodala i da je jedan veliki investitor u srpske državne obveznice potpuno izašao iz njih, a da su ušli investitori koji dugoročno ulažu.

“Zato ćemo danas morati verovatno da intervenišemo na deviznom tržištu, ali ovog puta kupovinom evra kako dinar ne bi previše jačao, pošto se sprema nova emisija dinarskih obveznica”, saopštila je ona dodajući i da nema ništa posebno u tome što je u januaru prodato 180 miliona evra, pošto je to sezonskog karaktera zbog uvoza energenata i isplate obaveza i da je prošlog januara (2017) prodato 225 miliona, a pretprošlog (2016) 290 miliona evra.

Ona je ukazala na značaj volatilnosti deviznog kursa za inflaciju objašnjavajući zašto je važno da devizni kurs bude stabilan pozivajući se na izjavu guvernera ECB Marija Dragog da pomno prate odnose evra i dolara.

“Volatilnost na deviznom tržištu izazvana jednokratnim efektima mora se držati u granicama kontrole”, izjavila je Tabaković. Inače neki ekonomisti su zamerali NBS da dok govori da cilja inflaciju u stvari intervencijama na deviznom tržištu cilja devizni kurs.

Javni dug i devizni kursevi

Prema rečima Tabakovićke javni dug u odnosu na BDP je smanjen za 10,4 procentnih poena u prošloj godini. Zanimljiva je struktura tog smanjenja pošto se polovina odnosi na kursne razlike, a polovina na smanjenje kamata i rast BDP-a. Jačanje evra prema dolaru doprinelo je smanjenju javnog duga za 2,9 procentnih poena, a jačanje dinara prema evru još 2,2 procentna poena. Niži troškovi zaduživanja su doprineli smanjenju javnog duga za 2,4 procentna poena, a rast BDP-a sa tri procentna poena.