Foto FoNet Milica Vučković„Stabilnost politička, makroekonomska i finansijska, koordinacija, diversifikacija tržišta izvora i investitora, strateško kreiranje zaliha i saradnja“, ovo su ključni faktori za održiv privredni rast poručila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na Kopaonik biznis forumu.
Ona je ocenila i da je konkurencija najveća dobrobit savremenog društva, a onda je poslala na neki način upozorenje da bi nedostatak konkurencije na tržištu hrane mogao usporiti pad cena hrane.
„Svi možemo da doprinesemo vodeći računa o tome da pojedinačni interes jedne grupe ljudi ili jednog lobija ne bude generator inflacione spirale! Na primer, silazna putanja prehrambene inflacije, koju očekujemo do kraja perioda projekcije, eventualno bi mogla biti ublažena nesavršenom tržišnom strukturom na strani ponude, tj. manjkom snažnije konkurencije u ovom segmentu. Niko nema pravo da svojim neodgovornim ponašanjem ili sebičnim kratkoročnim interesima čini dugoročnu štetu svima, stvarajući osećaj nesigurnosti!“, poručila je ona.
S obzirom da se ove godine obeležava 30 godina od prvog Kopaonik biznis foruma, Tabaković je podsetila da je tu godinu obeležila hiperinflacija.
„Inflacija je jedna od prvih asocijacija na 1993. kada je održan prvi biznis forum. Mnogi od nas pamte posledice, ali i uzroke. Hiperinflacija ostaje podsetnik da se ni stabilnost ni mir ne smeju olako shvatati“, istakla je ona.
Guvernerka je ocenila da je globalnu inflaciju vodio rast cena hrane i energenata.
Tako je cena nafte u junu 2022. za 74 odsto bila viša nego u junu 2021. godine.
Gas je u 2022. bio četiri puta skuplji nego sredinom 2021, a i električna energija je u avgustu 2022. dostigla rekordni nivo.
Globalne cene hrane na svetskom tržištu bile su 30 odsto više nego pre pandemije.
Ona je istakla da se kao rezultat inflacija u većini razvijenih zemalja popela na višedecenijske istorijske maksimume.
Ali osim toga, na inflaciju su uticali i efekti politike jeftinog novca i negativne kamatne stope, a posledice su osetile i zemlje koje nisu imale tu politiku.
U Srbiji je na kretanje inflacije u 2022. godini pre svega uticao rast svetskih cena hrane i energenata.
„Konkretno, doprinos cena hrane i energije ukupnoj međugodišnjoj inflaciji kretao se između 65 i 70 odsto iz meseca u mesec, ukazujući na to da domaću inflaciju u najvećoj meri vode globalni troškovni pritisci.
Takođe, rast cena energenata koji učestvuju u strukturi potrošačke korpe sa oko 15 odsto na inflaciju utiče ne samo direktno već i indirektno, preko proizvođačkih cena široke grupe proizvoda, a ugrađen je i u cene proizvoda koji se uvoze iz Evropske unije. Cenimo da su indirektni efekti jači od direktnih efekata.
Po svim tim osnovama, u Srbiji je rast uvozne inflacije, uz rast svetskih cena primarnih proizvoda i drugih troškova u proizvodnji, ključno opredelio cenovne pritiske“, rekla je Tabaković.
Ona je istakla da u poslednjih deset godina uvozna inflacija zavisi isključivo od rasta potrošačkih cena u zoni evra, „dok smo, zahvaljujući održanoj relativnoj stabilnosti kursa dinara i u izuzetno neizvesnim uslovima na globalnom finansijskom tržištu, sprečili da taj efekat bude pojačan efektima deprecijacije dinara prema evru. Podsećanja radi, deprecijacija dinara prema evru tokom 2010. i 2012. godine bitno je pojačavala efekat uvozne inflacije“.
Tabaković je ocenila i da se oporavak domaće tražnje nije prelio na inflatorne pritiske zbog rasta produktivnosti ekonomije.
Tabaković je odgovorila i na kritike da je NBS zakasnila sa povećanjem kamatne stope.
„Da li smo u Srbiji zakasnili s reakcijom? Tvrdim da nismo. Naprotiv, reagovali smo među prvima postepenim zaoštravanjem monetarnih uslova još od oktobra 2021. godine.
To smo prvo radili povećanjem izvršne repo stope, što je model koji smo omogućili izmenama monetarnog okvira iz decembra 2012. godine.
To je tada donelo i velike uštede za građane, privredu i državu. Takođe, od tada monetarne uslove prilagođavamo češće i između sednica Izvršnog odbora, na nedeljnom nivou, što nam daje fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike, koja je posebno važna u uslovima nestabilnosti na globalnom finansijskom tržištu.
Zatim, od aprila prošle godine zaoštravanje uslova sprovodimo kontinuiranim povećanjem referentne kamatne stope, koju smo do februara ove godine povećali sa jedan na 5,5 odsto“, ocenila je guvernerka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
