Ako poljoprivredna sezona naredne godine bude makar prosečna, a gora od ove ne može da bude, očekujemo da će samo po tom osnovu doprinos privrednom rastu u 2013. biti 1,5 odsto – izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, dodavši da zbog toga treba da se molimo Bogu za rodnu godinu.
Ona je kao glavni izazov u narednoj godini izdvojila „moguće ponavljanje grešaka Vlade oko novih izbora, gde bismo imali ponavljanje situacije“ s početka godine, kada je stara Vlada velikim zaduživanjima podigla javni dug. Ona je ocenila i da svi moramo da se vraćamo tome da trošimo iz sopstvenih prihoda, a ne uzimanjem kredita, koji se mogu koristiti samo za ulaganje u projekte koji će sami kasnije donositi nove prihode, a ne za operativne izdatke.
Tabakovićeva je ocenila i da će NBS uspeti da inflaciju vrati u zonu cilja od četiri plus, minus 1,5 odsto do kraja naredne godine, „jer je država uspela da vrati kontrolu nad tokovima novca“ tako što je ukinula sopstvene prihode „svima osim univerzitetima“.
Direktor NBS Branko Hinić rekao je da ćemo ovu godinu završiti sa inflacijom od 13 odsto, a da ćemo se krajem naredne vratiti u okvir cilja, pri čemu će u narednom periodu glavni dezinflatorni faktor biti smanjenje agregatne tražnje, dok će rast cena hrane i, kako se očekuje, regulisanih cena, podizati inflaciju. On je dodao da će zbog toga inflacija ubrzati u prvom tromesečju 2013, ali da će usporiti u drugom kvartalu, sa početkom nove poljoprivredne sezone.
Prema Hiniću, industrijska proizvodnja je u oktobru zabeležila mesečni rast od 3,2 odsto, na šta je prevashodno uticala auto-industrija, odnosno Fijatova fabrika u Kragujevcu i njeni kooperanti. U NBS očekuju da će se poslednje tromesečje ove godine završiti sa privrednim padom od 0,2 odsto, na šta će najviše uticati znatno smanjenje prometa u trgovini na malo i državnih investicija usled započete fiskalne konsolidacije, dok će izvoz, ponajviše automobila i privatne investicije uticati na povećanje BDP-a.
U očekivanom rastu od 2,5 procenata naredne godine, uz doprinos poljoprivrede od 1,5 odsto, sa jedan odsto će učestvovati i auto-industrija.
– Zbog stagnacije u Evropskoj uniji, s te strane se ne može očekivati uticaj na povećanje ekonomske aktivnosti – dodao je Hinić.
Prema podacima centralne banke, u septembru je značajno ubrzano odobravanje kredita, zbog odobravanja novog paketa subvencionisanih kredita privredi. Učešće problematičnih kredita je istovremeno bilo 18,8 odsto: 8,5 odsto kod stanovništva i 20,4 odsto kod privrede.
Devizne rezerve iznose 10,7 milijardi evra, od čega neto rezerve iznose 6,7 milijardi. Odgovarajući na pitanje da li je ostala pri predizbornom stavu da se devizne rezerve mogu koristiti za finansiranje privrede, Tabakovićeva je odgovorila da ona „nema nameru da devizne troši ni za kakvu proizvodnju ili finansiranje izvoza“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
