Takmičimo se sa 50 ljudi koji sede negde u Silikonskoj dolini

Da bi opstali, operateri će morati da pronađu nove načine da korisnicima pruže usluge koje su oni spremni da plate.

Razmatrajući ova pitanja u razgovoru za Danas, Ingeborg Øfsthus, generalna direktorka Telenora u Srbiji, konstatuje: „Ono što je funkcionisalo u prethodnih 10 godina možda neće funkcionisati u narednih 10“.

Imate li rešenje za taj problem koji predstavljaju konkurenti poput Vibera i Whatsapp-a?

– To pitanje je po sebi priznanje da se mi više ne takmičimo samo lokalno, već globalno. Konkurencija se potpuno promenila u poslednjih par godina. Te firme sa kojima se mi danas takmičimo, možda se sastoje od 50-ak ljudi koji sede u Silikonskoj dolini, koji ne ulažu u Srbiji, ne moraju da kupuju licence, ne moraju da poštuju nikakvu regulativu, ne donose nikakva radna mesta i ne plaćaju poreze u Srbiji. Ali imaju proizvode koje klijenti žele. Zato mi moramo da se s jedne strane takmičimo s njima, ali i da sarađujemo. Viber i Whatsapp su deo našeg portfolija usluga. Ako naši korisnici hoće da koriste te usluge, mi to treba da im omogućimo.

Ali, to nisu besplatne usluge. Za njih je potreban protok podataka i odlična konektivnost. Drugo – troškovna baza. Tih 50 ljudi koji sede negde u Silikonskoj dolini imaju tako male troškove da mogu da budu ekstremno profitabilni. Mi smo velika kompanija koja ulaže milione i milione evra svake godine kako bismo izgradili mrežu koja omogućava da se veza nikad ne prekida. Zato moramo da naše poslovanje transformišemo tako da za prenos podataka i usluge korisnici budu voljni da plate. Ono što je funkcionisalo u prethodnih deset godina, neće obavezno funkcionisati i u sledećih deset.

Ako glasovne komunikacije i SMS nisu budućnost telekomunikacione industrije, šta jeste?

– Razvićemo se iz telekomunikacione u više softversku kompaniju. U poslednjih par godina ulažemo u kapacitete koji će nam omogućiti da stvarno upoznamo korisnike. Ako ja znam šta vam je potrebno pre nego što vi to i sami znate, to je za vas korisno. Naravno uz sve poštovanje privatnosti podataka. Ali ako mi znamo da vi volite sport, a vaš saobraćaj će uskoro da istekne, onda mi možemo da vam ponudimo dodatni saobraćaj za gledanje sportskih kanala

Da li će Telenor proširiti svoju delatnost i na proizvodnju ili distribuciju sadržaja ili ćete to omogućavati kroz partnerske aranžmane?

– Zabava je ogroman deo digitalnog života, a u Srbiji smo tu tek na početku. Ogroman deo toga čine sadržaj (serije, filmovi…) i gejming i mi ćemo te sadržaje prevashodno nuditi preko partnera. Već smo lansirali HBO Go i ta usluga je prihvaćena bolje nego što smo očekivali.

Ima i mnogih drugih provajdera. Recimo Netfliks bi mogao da bude sledeći, ali tu bismo već morali da imamo sporazum na nivou Telenor grupe.

– Ono što je bitno u tom pogledu je da se postaramo da te usluge uvek budu dostupne korisnicima – i kada se vozite autobusom i ste na putu za Kopaonik. Ja sam recimo Norvežanka, volim zimske sportove i da idem na Kopaonik na skijanje. Zato hoću da dok putujem, strimujem radio-prenos tih sportova. Ako mogu da odem iz Beograda sve do Kopaonika i da sve vreme slušam isti kanal o zimskim sportovima, onda sam ja srećna. Sada smo navikli da nam veza možda ponekad i pukne ili uspori, ali u budućnosti, očekivanja korisnika će biti viša. Zato stalno moramo da povećavamo kapacitete mreže.

Telenor je pre dve godine u Srbiji ušao i na tržište bankarskih usluga. Kako vam ide taj posao?

– Telenor banka je nova digitalna vertikala za nas. Mi menjamo jedan vrlo tradicionalan biznis – bankarstvo. Za ove dve i po godine, mobilno bankarstvo u Srbiji je poraslo četiri puta. Pre godinu i po dana smo po prvi put imali više onlajn nego fizičkih transakcija. Imamo više od 260.000 klijenata Telenor banke. Vidimo da nas konkurencija prati. A vidimo da nas prate i drugi telekomunikacioni konkurenti.

Pre 10 godina Telenor je platio 1,513 milijardi evra za Mobtel. Koliko ste od tada uložili?

– Ukupno, kada uračunamo inicijalno ulaganje, sve licence i ogromna ulaganja u mrežu, investirali smo dve milijarde evra.

Da li je to preskupo za poslovanje na srpskom tržištu?

– Nikada vam neka kompanija neće odgovoriti sa „da“ ili „ne“ na to pitanje. Mi smo super ponosni na to kako smo ovde izgradili biznis. Došli smo kao broj dva. Sada kada pogledate udeo na tržištu meren prihodima, mi smo lideri. Iz godine u godinu ostvarujemo zdrave rezultate. Moramo da se postaramo budemo uspešni i u narednih deset godina, da transformišemo naš biznis model, tako da pratimo ovu tranziciju od glasovnih usluga ka transferu podataka. Jer, to se dešava, to je realnost.

Očekivan pad korišćenja SMS-a

Kako su se promenile navike korisnika?

– Prema preliminarnim podacima za 2016, korisnici Telenora koriste SMS za komunikaciju 12 odsto manje nego godinu dana ranije, a u 2015. je broj poslatih poruka već bio 15 odsto manji nego u 2014. i iznosio je 8,7 milijardi. Od toga je 35,9 odsto prošlo kroz Telenorovu mrežu. To znači da je svaki korisnik poslao 949 poruka, to jest 2,6 poruka dnevno.

Pad broja poslatih SMS-ova je očekivan, s obzirom da količina prenetih podataka i upotreba OTT servisa (Viber, Whatsapp, Fejsbuk…), kao i korišćenje interneta za glasovnu komunikaciju i slanje poruka konstantno raste.

Mladi su veliki korisnici mobilnog interneta, s obzirom da uglavnom komuniciraju preko aplikacija za slanje poruka. Skoro 85 odsto korisnika interneta starih između 16 i 35 godina koriste neku od aplikacija za četovanje bar jednom dnevno. Fejsbuk čet je među prve tri internet usluge koje koristi 80 odsto anketiranih. Od toga, njih 67 odsto koriste ovaj kanal komunikacije više puta na dan.

Srbija razvijeno tržište

Kako se Srbija poredi sa regionom i EU po pitanju razvijenosti IT-a i obrazovanosti korisnika?

– Svakako da je tržište razvijeno. Ali, postoje različite grupe korisnika. Telenor ima vrlo napredne korisnike. Više od polovine mobilnog Internet saobraćaja u Srbiji ide kroz Telenorovu mrežu, a mi nemamo polovinu korisnika. Znači da su naši korisnici napredni i da koriste te usluge. Predviđam da će se ubuduće razvijati upotreba zabavnih sadržaja, s tim što ovde postoje ograničenja oko toga koje aplikacije mogu da se koriste, jer građani Srbije teško mogu da koristite aplikacije koje moraju da se plaćaju. Za to je ovde potrebno da se korisnik pretvara da živi u drugoj zemlji. Zato se nadam da ćemo uspeti da promenimo legislativu, tako da otklonimo ove prepreke.

Ali, postoji i druga grupa korisnika. To su ljudi koji još nemaju smartfon, već samo ponekad obave telefonski poziv. Protok podataka verovatno nije prva stvar na koju pomislimo kada razmišljamo o starijim sugrađanima u ruralnim krajevima. Ali ljudi vole da budu u kontaktu. Pitanje je kako da to iskoristimo da prevaziđemo generacijski jaz, da ljudi ostanu u kontaktu sa onima koji su im bliski, kako da čitaju novine?