Taksisti traže jedinstvenu cenu usluga i proterivanje „divljaka“ sa ulica

Panelisti su ukazali na brojne nedoumice u vezi sa mogućnostima uvođenja jedinstvene cene vožnje, zatim sa, novim Zakonom o saobraćaju propisanim kaznama zbog zaustavljanja da se preuzme vožnja, potrebnom tehničkom opremljenošću taksi vozila, ali i ponašanjem taksista koje „doprinosi“ lošem imidžu grada.

Dragan Jovanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu, najavio je da će svih osam zahteva koje su taksisti uputili prilikom decembarskog protesta biti ispunjeni do kraja juna. On je podsetio da je zahtev za odlaganje fiskalizacije za šest meseci već ispunjen, a da se sa Ministarstvom finansija pregovara o ukidanju taksi na luksuz i TNG gas.

– Rad „divljih“ taksista čini čak 80 odsto problema sa kojima se taksi služba suočava, pa smo se zbog toga usredsredili na rešavanje tog pitanja. Imamo punu podršku Ministarstva pravde i nadamo se da ćemo uskoro krenuti sa mrtve tačke. Najvažnije je da ne jurimo za ishitrenim rešenjima, već da se sve nedoumice temeljno reše kako kasnije ne bismo imali problema. Očekuju se i izmene u zakonskim rešenjima koja su stara 30 godina, a kojima je regulisano korišćenje putnih naloga. Rok važenja putnih naloga trebalo bi da bude produžen sa sedam na 30 dana – istakao je Jovanović i dodao da će Ministarstvo infrastrukture predložiti lokalnim samoupravama da odlože primenu EURO 3 i EURO 4 standarda.

Odgovarajući na primedbe u vezi sa pojedinim odredbama novog Zakona o saobraćaju, Vladimir Rebić, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije, objasnio je zašto taksisti moraju da plate kaznu od 5.000 dinara ukoliko na nedozvoljnenom mestu zaustave vozilo i prime mušteriju.

– Niko, pa ni taksista, ne sme da se zaustavlja na raskrsnici, pešačkom prelazu, u tunelu ili na prevoju, jer to ugrožava saobraćaj. S druge strane, precizirana su mesta gde je, za razliku od drugih vozača, taksistima dozvoljeno da se zaustave, ali samo dok ne prime mušteriju. Članom 66. Zakona o bezbednosti saobraćaja precizirano je da se pod zaustavljanjem podrazumeva stajanje do tri minuta, dok se zastoj duži od tri minuta tretira kao parkiranje. Trebalo bi, takođe, naglasiti da vozač ne sme da izađe iz taksi vozila, jer se i to tretira kao parkiranje – objasnio je Rebić.

On je ukazao i na to da taksisti ne moraju da imaju sedište za decu do 12 godina, ali i za njih važi pravilo da na prednjem sedištu ne smeju da voze alkoholisane i drogirane osobe. Rebić je, ipak, izrazio uverenje da će saobraćajna policija biti tolerantnija prema taksistima budući da će oni moći da se pravdaju time da nisu primetili da je putnik pod dejstvom alkohola. Kada je reč o sigurnosnom pojasu, on je obavezan za sve vozače, pa i za taksiste. „Praktično, jedina novina jeste to što će taksisti, ukoliko upravljaju svojim kolima, morati da kod sebe imaju lekarsko uverenje, što do sada nije bio slučaj“, naglasio je Rebić.

Aleksandar Đukić, pomoćnik direktora Direkcije za javni prevoz Beograda, istakao je da se grad bori da napravi ambijent koji će omogućiti taksistima da rade i da zarade. To, između ostalog, znači da bi do 2015. godine broj taksista trebalo svesti na optimalnih 5.000.

– Do kraja maja ćemo napraviti elektronski sistem za taksiste na beogradskom aerodromu kako bismo sprečili „divljake“ da pljačkaju putnike. Ako se sistem pokaže kao dobar, preporučićemo da se uvede i na autobuskoj i železničkoj stanici. Osim toga, taksisti su već dobili identifikacione nalepnice koje su jedinstvene za svako vozilo i nemoguće ih je kopirati ili ukrasti kao što je to bio slučaj sa krovnom oznakom, popularnim „kviskom“. Izmene bi trebalo da pretrpi i Odluka o auto-taksi prevozu i sve sugestije taksista dobro su došle. Svesni smo činjenice da u gradu nema dovoljno taksi stajališta i nastojaćemo da se broj obeleženih mesta gde će taksisti nesmetano moći da čekaju mušterije, poveća – obećao je Đukić.

Branko Vitorović, predstavnik sindikata taksi vozača Nezavisnost, međutim, smatra da nema političke volje da se reše problemi u vezi sa „divljacima“ i cenom taksi usluga i profesionalizacijom ove službe. On izlaz vidi u donošenju zakona o taksi prevozu, osnivanju komore taksista Srbije, donošenju kodeksa ponašanja taksista u Srbiji, uspostavljanju partnerskog odnosa taksista sa naukom i strukom, ali i u upoznavanju građana sa realnim problemima sa kojima se taksisti suočavaju.

– Loša zakonska regulativa ne sme biti prepreka za normalno funkcionisanje taksi službe, naprotiv, trebalo bi je uskladiti sa zahtevima i potrebama taksista. Deo odgovornosti je i na lokalnoj samoupravi, a ako ne može da sama izađe na kraj, treba da konsultuje i državu. Takvih je pokušaja već bilo u Beogradu, ali studija profesora Fakulteta tehničkih nauka Miomira Veselinovića iz 2005. nije dovela do napretka. Ona se jednostavno mimoilazi sa Odlukom o auto-taksi prevozu.

Prema njegovim rečima, taksisti ulaze u dužničko ropstvo zbog kredita koje su podigli kako bi kupili savremene automobile i tako ispunili obavezu o EURO 3 motoru u vozilu. Zbog nedostatka posla oni su prinuđeni da rade i po 12 sati kako bi zaradili dovoljno da mogu da plate dažbine. Vitorović je konstatovao da nadležni nemaju valjan stav prema taksistima pa ih, kad je reč o njihovim obavezama i kažnjavanju, tretiraju kao pravna lica, a kada je reč o pravima, imaju tretman fizičkih lica.

Komentarišući primedbe da sud nije ažuran u kažnjavanju „divljaka“, Zoran Pašalić, vršilac funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, potvrdio je da će do kraja marta biti zauzet zvaničan stav u vezi sa prekršajima koje taksisti, pre svega „divljaci“ koji voze tuđe automobile, prave. Kad je reč o rešavanju prekršajnih prijava protiv taksista, on je napomenuo da će eventualni propusti iz Zakona o bezbednosti saobraćaja u hodu biti ispravljeni.

– Od 1. januara funkcioniše samo jedan Viši prekršajni sud Srbije sa sedištem u Beogradu koji je, umesto na 10 prekršajnih veća, podeljen na četiri područja sa sedištima u glavnom gradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Tom reorganizacijom stvoreni su uslovi da prekršioci budu kažnjeni na adekvatan način budući da se sada donose presude, a ne rešenja o prekršajima. U daljem procesuiranju nastojaćemo da strože kažnjavamo „divljake“ kako bi se izbegla sadašnja situacija gde su u težem položaju taksisti koji plaćaju dažbine od onih koji ne plaćaju porez – objasnio je Pašalić. On je dodao da su sudije koje treba da izriču meru oduzimanja automobila vrednih nekoliko hiljada evra nezaštićene i strahuju od reakcija „divljaka“.

Teodor Gaćeša, direktor Pink taksija, ukazao je na podatak da je 2003. godine čak 87 odsto, od oko 6.500 beogradskih taksista, plaćalo porez, a da je danas taj procenat znatno manji. On je naglasio da je većina njegovih kolega pritisnuta otplatom kredita za automobile koje su bili prisiljeni da kupe kako bi ispunili EURO 3 standard, najpre prestala da plaća porez, a neki od njih su zbog neizmirivanja lizing obaveza, ostali i bez automobila.

– Problemima taksista konačno bi trebalo da počnu da se bave stručnjaci, a ne političari. Jedan od prioriteta je svakako utvrđivanje jedinstvene cene taksi usluga, ali nailazimo na otpor nadležnih institucija zbog navodne zaštite konkurencije. Tu je i problem stajališta. Navodno nam ne dozvoljavaju da se zaustavljamo gde želimo, a nisu nam obezbedili adekvatna mesta i dovoljan broj tih mesta gde bismo mogli da se parkiramo i čekamo na vožnju. Istovremeno, bilo bi dobro da država razmisli i o smanjenju ili čak i ukidanju taksi na luksuz i na gorivo – tvrdi Gaćeša.

Rade Bokan, član Izvršnog odbora Beotaksija, naglasio je da pokušaji da se uredi taksi služba traju tri decenije, ali da je problem u tome što ni nadležni u gradskoj upravi ne poštuje Studiju BETA mod (Beogradski taksi model) i Odluku o auto-taksi prevozu iz 2005. godine.

– Tu odluku je, inače, teško primeniti u praksi, pa bi grad trebalo da finansira izradu nove studije o implementiranju tog akta. Ali, pre svega trebalo bi urediti sistem taksi prevoza, a to znači „proterati divlje taksiste“ sa ulica Beograda, pa tek onda pričati o, recimo, uvođenju fiskalnih kasa u taksi vozila. Samo u tom slučaju posla će biti za one koji odluče da se pošteno bave ovim poslom, a ne da naplatom usluga mimo taksimetra, ruše imidž i taksista i grada. Veliki problem je i „lopovluk“ taksista koji rade na aerodromu, ali i utrkivanje koje će udruženje ponuditi veći popust na vožnju – ukazao je Bokan.

Zlatan Zlatković, direktor Beogradskog taksija, upitao je koliko svaki od taksista radi na poboljšanju svojih usluga, i konstatovao da je žalosno što se godinama vodi jalova rasprava. On je optužio samostalne taksiste i neke od kolega iz Beotaksija da „u saradnji sa nadležnima, pa i policijom, učestvuju u pljačkanju putnika koji avionom stižu na beogradski aerodrom i spremni su da plate taksi uslugu“.

– Jedini lek za bahato ponašanje nesavesnih taksista jeste utvrđivanje jedinstvene cene za kilometar vožnje, jer bi u tom slučaju svaki putnik, na osnovu pređene kilometraže i startne cene, mogao da izračuna koliko će ga koštati vožnja do željenog odredišta. Žalosno je, dakle, što nema dobre volje, a rekao bih ni hrabrosti, da se stvari postave na svoje mesto. Da bi se stvari pomerile sa mrtve tačke, neophodna je saradnja taksista, lokalne samouprave i države. Osim toga, trebalo bi napraviti i studiju o dobrovoljnom odlasku iz taksi službe, kako bi oni koji ostanu mogli da rade i da zarade. Drugim rečima, moramo rasterati ološ iz svojih redova, ali i promeniti način sindikalne borbe, a sve u cilju dobre korporativne odgovornosti – zaključio je Zlatković