Talas protesta zapljusnuo ulice Beograda

Nezadovoljni su bili i prosvetni radnici, a nezadovoljstvo je, naročito od početka rata u Ukrajini, veliko i među mnogim drugima, poput izvoznika žitarica, kojima je država zabranila promet, ali i poljoprivrednika – u prolećnu setvu ulaze sa vrlo malo para koje treba rasporediti na sve skuplje gorivo, đubrivo, seme.

Nekoliko dana pred izbore svi traže rešenje i pomoć države, ali je ona bar za sada izostala.

Prodavci su juče pijačne tezge zamenili asfaltom u beogradskoj ulici Kralja Milana, drugi dan zaredom. Pojedini su i noć proveli ispred Predsedništva čekajući odgovor na jedini zahtev koji su imali – da im se 1. maja ne uvode fiskalne kase.

“Zahtev imamo samo jedan i predali smo ga 21. marta. Imamo 16.000 potpisa naših mušterija koji ne podržavaju fiskalizaciju pijaca. Pre dva dana smo predali i urgenciju, molili da se izjasni predsednik, kako ne bi sav ovaj narod od Leskovca do Subotice dolazio, ali niko se nije oglasio”, kaže Srđan Praštalo, jedan od prodavaca i organizatora protesta.

Procene su da je na protestu pijačnih prodavaca bilo između 5.000 i 8.000 ljudi, a važno je, kaže on, da je sve prošlo bez incidenata.

“Došli smo ispred Predsedništva i razočarani smo, ali imamo neke indicije da je naš predmet završen, kompletiran i poslat u Ministarstvo finansija”, napominje Praštalo.

On misli da je moglo bolje, da je neko morao da im se obrati.

“Mogao je neko da otvori prozor, sekretar ili sekretarica da nam kaže nešto je u procesu, dođite sutra ili prekosutra, ali nije. Neka i kažu da od toga nema ništa”, kaže Praštalo.

Ali prozore na Predsedništvu juče niko nije otvorio, niko im se nije obratio. Slično su dan pre prošli i privrednici okupljeni u udruženju Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije, koji su se pobunili zbog maćehinskog odnosa države prema njima. Malim privrednicima u Srbiji deluje da je onaj majčinski odnos država rezervisala za strane investitore.

Predsednik udruženja Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije Predrag Mitrović za Danas je rekao kako se oni sve vreme unazad osećaju zapostavljeno u odnosu na strane investitore, sa svim novim i starim nametima, sa uvođenjem nove fiskalizacije i parafiskalnih nameta, ekoloških taksi.

“Od ukupnog broja subvencija 93,6 odsto išlo je stranim investitorima, a svega 6,4 odsto domaćim privrednicima. Od tih šest odsto računajte da je najveći deo išao opet politički podobnim preduzećima, tako da svi oni u malim, mikro i srednjim preduzećima sa domaćim kapitalom nijednog trenutka nisu dobili adekvatnu pomoć”, ističe Mitrović.

Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da je trenutno ugrožena čitava naša privreda, sa raznim rizicima koje imamo i koji mogu da se dese, da krediti poskupe.

“Inflacija je velika, i dalje povećanje uticalo bi na sve potrošače, sve građane. Oni koji su do sada na pijaci prodavali već su, kako kažu, plaćali zakupninu na pijaci skupo, a ako sada uđu u fiskalizaciju plaćaće porez na dodatu vrednost i onda se podrazumeva da će biti u lošijem položaju”, kaže Kovačević.

Kod nas, kako kaže, od početka ne postoji briga o preduzetnicima, jer svuda u svetu se oni smatraju rasadnikom privrede.

“Svuda u svetu oni imaju razne pogodnosti, da jedan period ne plaćaju porez, ili dobijaju subvencije, ali kod nas nije tako, kod nas su za subvencije potrošeni ogromni novci, milijardu evra verovatno i to su subvencionisani strani ulagači zato što će oni zapošljavati”, napominje Kovačević i dodaje da bi i naš preduzetnik zaposlio ljude, ali da ne može da to uradi dok ne poveća promet i prodaju.

“Postoje rizici ako se nastavi ovako sa trošenjem novca iz budžeta, nigde na svetu nema ekonomiste koji će reći da je pametno dati svakom građaninu po 100 evra, a s druge strane socijalni problemi kod nas su ogromni. Neki ljudi i sada jedva sastavljaju kraj s krajem i bilo bi dobro da postoji neki socijalni program”, ističe on.

Bez rasprave, bez računice

“U Srbiji se sprovodi ono što predsednik države kaže, a da pre toga nema rasprave, ni računice kako to deluje. To ne bi smelo tako da se radi. Oni se hvale da imamo para, da su kase pune, ako je tako, zašto se onda prosipaju pare, zašto se ne upotrebe za dobar socijalni program. Priča se o socijalnim kartama dugo, o platnim razredima, ali ništa od toga nema i zato ljudi izlaze na ulice i pokušavaju da reše svoj egzistencijalni problem”, naglašava Milan Kovačević.