Tanasković: Isplatićemo sve subvencije do 15. marta

Od tih sredstava je 65 odsto bespovratnih, istakla je Tanasković, a preko kredita Svetske banke država daje poljoprivrednicima sredstva od kojih je 50 odsto bespovratnih.

Država, naglasila je, sprema krovnu uredbu, prema kojoj će prvi put i farmeri od Razvojne agencije moći da dobiju kredite od 100.000 do milion dinara, sa 50 odsto povrata.

Ono na čemu mora da se radi jeste konkurentnost, jer, kako je rekla, nismo konkurentni ako nam krava daje 15 litara mleka, već treba da vidimo kako da dođemo do 30 i 60 litara.

„Za 2023. nema više donje granice, mleko mogu da predaju i oni koji imaju litar, ali nema ni gornje granice. Da bismo podigli sektor treba da radimo, i da podignemo svest o tome šta je to što nas čini konkurentnima“, rekla je Tanasković.

Ona je podsetila na KBF, kako smo prošle godine imali situaciju sa poremećajem tržišta mleka, gde je došlo do nestašice, zbog čega je država morala da reaguje.

„Povukli smo potez i doneli meru koja nije popularna i koju branimo jer smo došli u situaciju da se naše mleko prosipa i to ne sme da se desi“, istakla je ona.

Tanasković je rekla kako je primarnim proizvođaima podignuta cena subvencija na 15 dinara, da su povećane subvencije po grlu na 30.000 dinara, kao i da su spremili još mera, za nabavku novih steonih junica.

„Ratarima ćemo dati povoljnosti, prošle godine imali su 6.000 dinara po hektaru, plus 3.000 za gorivo, to ostaje i ove godine. Preuzeli smo obaveze da isplatimo sve za šta su poljoprivrednici konkurisali prošle godine i zaključno sa 15. martom sve će biti isplaćeno“, naglasila je Tanasković.

Na poljoprivredu ove godine, podsetila je ona, ide pet odsto sredstava iz državnog budžeta, od čega 80 odsto odlazi na subvencije.

„Pričala sam sa predstavnicima drugih zemalja i mi izdvajamo najveća sredstva za subvencije, rasuta su na 34 mere. Možda bi to trebalo da se grupiše, a treba da radimo i na stimulaciji izvoza“, istakla je Tanasković.