Tečnog gasa sa terminala u Grčkoj nema dovoljno, a skuplji je od ruskog: Koliki je značaj gasa za koji Vučić tvrdi da je Srbija zainteresovana

Predsednik Vučić je naime tokom razgovora sa grčkom predsednicom Katerinom Sakelaropulu u Beogradu izjavio da je Srbija zainteresovana za kupovinu određenih količina tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Aleksandropolisa.

Podsećanja radi, sredinom meseca generalni direktor Javnog preduzeća “Srbijagas” Dušan Bajatović izjavio da je Srbija već rezervisala 300 miliona kubnih metara tečnog prirodnog gasa sa terminala iz luke Aleksandropolis.

izgradnja tog gasnog terminala počela je u aprilu prošle godine i očekuje se da bi infrastruktura koja bi omogućila Srbiji da preko Bugarske dobija gas iz pravca Aleksandropolisa trebalo da bude završena do kraja ove godine.

Paralelno sa izgradnjom gasnog terminala u Grčkoj uveliko se odvijaju i radovi na gasovodu između Niša i Dimitrovgrada, a rok za njihov završetak je oktobar ove godine.

Gasovod u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara i projektovan je za kapacitet od 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Vrednost projekta je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda Evropske unije, a preostalih oko 11 miliona evra biće obezbeđeno iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa.

Kako je predviđeno projektom, novi gasovod će obezbediti dodatnih 80 odsto povećanja kapaciteta u odnosu na trenutne godišnje potrebe Srbije, što je oko 2,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Novi gasovod Niš-Sofija, zajedno sa novim gasovodom u izgradnji između Grčke i Bugarske će diversifikovati izvore energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana i proširiti izvore snabdevanja. Tim projektom će, takođe, biti omogućen lakši pristup gasu onim mestima koja ga dosad nisu imala, Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu.p

Eksperti za energetiku ističu a je gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske, čija je izgradnja u toku, veoma važna i dobra stvar jer obezbeđuje mogućnost diverzifikacije izvora za snabdevanje gasom potrebnim potrošačima u našoj zemlji. Srbija bi dobila još jedan pravac iz koga može da se snabdeva “plavim energentom”, sem onog preko gasovoda “Turski tok” i Ukrajine a mogla bi da računa i na gas drugog porekla, a da nije ruski. Ipak, kada je reč o tečnom prirodnom gasu koji bi Srbija mogla da dobija iz luke Aleksandropolis stručna javnost ističe da naša zemlja u datom trenutku ne bi mogla da računa na značajnije količine jer ga na tržištu zasad nema dovoljno za sve koji ga potražuju. Takođe, količine koje bi do Srbije pristizale iz tog pravca bile bi nedovoljne za podmirenje potreba potrošača u našoj zemlji, što je između 2,4 do tri milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da ne samo da Srbija ne može da računa na značajnije količine gasa sa terminala u luci Aleksandropolis već ne bi mogla da dobije ni izbliza povoljnu cenu kakvu ima za nabavku ruskog gasa.

– Stvar je u tome što uvek onaj ko gradi terminal za tečni prirodni gas preuzme odnosno rezerviše najveće količine za sebe. Naša zemlje ne učestvuje u njegovoj izgradnji u Grčkoj. Ako nešto pretekne onda se to nudi na tržištu zainteresovanima i na taj tečni prirodni gas Srbija bi mogla da računa. Međutim, te količine ne bi bile značajnije s obzirom na potrošnju gasa u našoj zemlji. Mora se uzeti u obzir i to da se tečni prirodni gas transportuje morskim putem i menja se iz jednog stanja u drugo, kako bi kopnom mogao da putuje kroz cevovode, što uvećava troškove i naravno povećava cenu njegovog koštanja. Shodno tome, cena koju bi mi dobijali za kupovinu tečnog prirodnog gasa bila bi oko tri puta veća od one koju imamo za ruski gas. S obzirom na to, trebalo bi dobro razmisliti da li je Srbiji neophodan gas koji bi plaćala skuplje od onog koji već nabavlja – zaključuje naš sagovornik.