Tehnološke akcije zasenile korejsku krizu

Novo lansiranje severnokorejskih raketa donelo je veliku napetost na svetskim berzama na početku sedmice, dok su tradicionalna utočišta u vremenima krize ponovo dobila na vrednosti. Zlato je stiglo do najvišeg nivoa u više od devet meseci, dok su najveći gubitnici bile evropske berze akcija koje je dodatno oslabilo novo jačanje evra potpomognuto izjavama zvaničnika ECB-a. Ključna evropska tržišta otpočela su sedmicu sa minusom većim od dva odsto, da bi nedelju ipak privela kraju uz nevelike promene. Ublažavanje geopolitičkih tenzija i ponovno vraćanje evra ispod granice od 1,20 dolara donelo je oporavak na tržišta akcija pa je nemački DAX nedelju priveo kraju u nevelikom minusu, dok su francuski CAC i londonski FTSE zabeležili blage pluseve.

S druge strane, američki indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, uknjižio je na nedeljnom nivou rast od 2,3 odsto, domogavši se novih rekordnih visina. Dow Jones je dobio na vrednosti 0,8 odsto, dok je indeks S&P 500 porastao 1,3 odsto, uprkos prirodnoj katastrofi u Teksasu koja je paralisala ovaj deo zemlje. Rast akcija podržao je u petak i izveštaj sa tržišta rada, premda nije bio u potpunosti u skladu sa očekivanjima tržišta. Američka ekonomija kreirala je tokom avgusta dodatnih 156.000 novih radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti neznatno porasla na 4,4 odsto. Analitičari su očekivali nezaposlenost na nepromenjenom nivou od 4,3 odsto i broj novootvorenih radnih mesta od 180.000. Iako je, tradicionalno, stanje na tržištu rada u avgustu veoma volatilno usled snažnog delovanja sezonskog faktora, ovaj izveštaj je čekan sa nestrpljenjem s obzirom da dolazi u veoma važnom momentu za ovu najjaču svetsku privredu. Rast američke privrede u drugom tromesečju revidiran je najviše na tri procenta, dok su slična očekivanja postavljena i za aktuelni kvartal. Takođe, izveštaj sa tržišta rada pomno su pratili i Fedovi zvaničnici koji bi trebalo da na dnevnom redu u ovoj godini imaju još jedno povećanje kamatne stope za 25 baznih poena. Međutim, ovo treće podizanje kamata u tekućoj godini je još uvek pod znakom pitanja usled slabe inflacije i nevelikog rasta nadnica koji se na godišnjem nivou kreće od oko 2,5 procenata. Analitičari ne očekuju s velikom verovatnoćom rast kamata na Fedovom zasedanju u decembru i trenutne šanse procenjuju na oko 37 procenata.