Tek svaka četvrta prijava inspekcije završi pred sudom

Ta granična linija, međutim, nije uspostavljena, jer prema nekim neformalnim podacima, samo u Beogradu svaki peti objekat nema potrebne papire. Tužilaštvo je zatrpano krivičnim prijavama koje podnose inspekcije, ali među predmetima koji su rešeni, tek je kod svakog četvrtog podignut optužni predlog, dok je tri četvrtine iz te grupe okončano odbacivanjem.

U brojkama, tokom 2016. godine (za prošlu se izveštaj u Republičkom javnom tužilaštvu tek radi) podneto je 598 krivičnih prijava zbog gradnje bez dozvole, pa je sa 913 nasleđenih iz ranijih godina, u radu bilo ukupno 1.511 predmeta. Iz korpusa novoprimljenih, 349 su podnele inspekcije, 143 policija, dok su ostale dostavljali oštećeni građani. Na kraju te godine, broj nerešenih predmeta ostao je isti kao i na početku.

Jezik cifara interesantniji je kada govori o jednogodišnjem radu tužilaštava. Prema podacima, neposredna optužnica podneta u jednom slučaju, optužni predlozi su podignuti u 133 predmeta a 458 prijava završilo je odbačajem. U ovoj poslednjoj grupi nalaze se i prijave koje je podnela inspekcija. Takođe, među odbačenim oko polovina je onih gde je tužilaštvo odustalo od gonjenja primenom instituta oportuniteta, kada okrivljeni prizna krivicu i prihvati da plati iznos koji mu se odredi. Više od 80 prijava odbačeno je jer je tužilac smatrao da ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo.

Još je zanimljivija statistika sudskih presuda u kojima je tužilaštvo pokretalo postupak. U 2016. ih je izrečeno svega 100 – 88 je uslovnih koje su u 33 slučaja kombinovane i sa novčanom kaznom, u sedam predmeta izrečena je samo novčana kazna a pet je završilo zatvorskom. Inače, zakonima iz ove oblasti, gradnja bez dozvole je krivično delo za koje je zaprećena kazna do pet godina, ili čak do osam u slučaju da investitor nastavi da radi i pored zabrane koju izrekne inspekcija. Postoji mogućnost i novčane kazne, do tri miliona dinara a predviđeno je da ona u iznosu od 50.000 može biti izrečena i službenicima koji postupe suprotno zakonu.

I pored jasnih odredbi, stanje u praksi pokazalo se prilično zbrkanim. Jedan od brojnih primera koji to ilustruje je i gradnja u Ulici Svetog Nikole 158a u Beogradu, koju je u maju prošle godine, tada i bez lokacijske dozvole započeo Ruslan invest. Inspekcija je po prijavama građana u nekoliko navrata izlazila na teren, zatvarala gradilište i stavljala žutu traku i oznaku da je gradnja obustavljena. Traka i obaveštenje su završili u blatu, on je u međuvremenu dobio lokacijsku, ali ne i neophodnu građevinsku dozvolu, ali je objekat nastavio da se zida. Inspekcija je podnela krivičnu prijavu krajem avgusta prošle godine. U Prvom osnovnom javnom tužilaštvu Danasu je rečeno da je predmet prosleđen policijskoj stanici Zvezdara na proveru. Zašto provera kada je prijavu podnela inspekcija kao stručni i nadležni organ, nije najjasnije. „Izveštaj policije je nedavno stigao, sada se prikupljaju dopunski podaci u okviru predistražnog postupka“, kažu u tom tužilaštvu.

U međuvremenu, zgrada sa suterenom, prizemljem, tri sprata i potkrovljem, ili više od 1.500 kvadrata, počela je s prodajom stanova. Oglas je na kratko skinut kada je mediju preko koga je objavljen ukazano da je reč o bespravnoj gradnji, ali je vraćen jer je investitor pokazao da je jedan od kupoprodajnih ugovora overio notar. U Javnobeležničkoj komori Danasu nije navedeno koji je beležnik stavio potpis, jer ta asocijacija „nema ovlašćenja niti obavezu da vodi evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti“. Međutim, nismo dobili odgovor na pitanje po kom osnovu je notar mogao da izvrši overu ugovora o kupljenom stanu na toj lokaciji kada investitor nije dobio dozvolu i protiv njega je inspekcija pokrenula krivični postupak.

Ruslan postao Džoker art

Verovatno pod pritiskom medijskih natpisa koji su ometali prodaju, Ruslan je nedavno promenio ime. Sada stanove u Svetog Nikole 158a oglašava kao firma Džoker art. Vlasnice su ostale iste, 24-godišnja Jovana i njena godinu dana mlađa sestra Tijana Radovanović. Spekuliše se, međutim, da one nisu prave vlasnice, već da je to osoba „vrlo bliska jednom od istaknutih članova Vlade“, čime se objašnjava „nesinhronizovan“ rad institucija u tom slučaju.