Tekstilci rado idu u građevince

I tako je već osamnaest godina, a konstatacije o ovom gradu, kao velikom privrednom potencijalu, postale su protokolarne posle dolaska brojnih inostranih delegacija. Dolaze, razgledaju, razgovaraju i odlaze. I nikad se više ne vraćaju. Do pre desetak godina, govorilo se da je razlog tome nestabilna politička situacija u ovom regionu, sada je opravdanje nedostatak savremenih saobraćajnih komunikacija – auto puteva, železnice, blizine aerodroma. Zato se gradska uprava, u naporima da smanji veliku nezaposlenost, oslanja na lokalne privrednike, kroz sopstvene i programe Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) i inostranih donatora. U prethodnih petnaestak dana realizovana su dva takva projekta. NSZ je obezbedila više od 53 miliona dinara za aktivne mere zapošljavanja, zahvaljujući kojima je posao dobilo 304 lica. Za 56 osoba iz kategorije teže zapošljivih subvencije od 11,9 miliona dinara dobilo je 50 poslodavaca, dok je 76 nezaposlenih dobilo 13,3 miliona dinara za pokretanje sopstvenog biznisa. U program stručne prakse uključene su 172 osobe, koje će praksu obavljati kod 50 poslodavaca i za to je NSZ obezbedila 28 miliona dinara. Stiglo je i obećanje da će do kraja godine, biti podržane dodatne mere zapošljavanja u Novom Pazaru.

Lokalna samouprava i NSZ potpisali su ugovor o realizaciji Lokalnog akcionog plana zapošljavanja (LAPZ) za ovu godinu. Potpisnici ovog dokumenta su se obavezali da za ovaj program obezbede po 10 miliona dinara za zaposlenje još 100 lica. U toku je i realizacija projekta „Novi Pazar – novi poslovi“. Prošle sedmice uručeni su ugovori poslodavcima o subvencijama za otvaranje 30 novih radnih mesta. Po 1.500 evra za svako otvoreno radno mesto dobilo je 26 novopazarskih privrednika i preduzetnika. Svi zaposleni su dobili ugovore na neodređeno vreme, a reč je o licima iz kategorije teže zapošljivih – Romi, povratnici iz zemalja Evropske unije i mlađi od 30 godina. Ovim je završen prvi deo projekta, a u drugom delu biće dodeljeno 20 grantova za započinjanje sopstvenog biznisa i dva za podršku socijalnom preduzetništvu. Reč je o projektu vrednom 200.000 evra za čiju je realizaciju veći deo sredstava, odnosno 190.000 evra, obezbedila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), dok je lokalna samouprava učestvovala sa 10.000 evra. Ima i drugih projekata, koji obuhvataju teoretsko i praktično sticanje znanja nezaposlenih. Sve je to nedovoljno da se učini značajniji pomak u smanjenju broja nezaposlenih.

Prema najnovijim podacima Filijale NSZ, na evidenciji nezaposlenih nalazi se 18.500 lica. Novi Pazar se ubraja u najmlađe gradove u Srbiji, ali je i na vrhu republičke lestvice po stopi nezaposlenih – bez posla je 50 odsto radno sposobnog stanovništva. Ipak, ima i deficitarnih zanimanja. Osim tekstilaca i obućara na ceni su i građevinski radnici (tesari, varioci, armirači). Na tržištu rada „atraktivni“ su i kozmetičari, kuvari i knjigovođe. Do posla brzo dolaze i programeri, arhitekte, građevinski inženjeri, lekari specijalisti, profesori matematike i diplomirani farmaceuti.

Filijala NSZ zapošljavanja stalno organizuje obuke i prekvalifikacije, kako bi nezaposleni stekli znanja i veštine radi lakšeg pronalaženja radnih mesta. Posebno je popularno učenje stranih jezika, za koje su najzainteresovaniji zdravstveni radnici. Moglo bi se reći da je trend među mladima da u velikom broju odlaze na privremeni rad u inostranstvo. Uglavnom su angažovani na gradilištima. Tri meseca rade u inostranstvu, najčešće u Slovačkoj, a tri su kod kuće. Već postoji razrađena šema odlaska – jedni drugima „otvaraju“ radna mesta na bauštelama. Ako je za utehu, delegacije lokalnih samouprava Novog Pazara,Tutina i Sjenice dva puta su u prethodnih mesec dana boravile u Nemačkoj. Tamo su se susreli sa privrednicima iz dijaspore u nameri da ih motivišu da svoj kapital ulažu u ovaj kraj i otvaraju nova radna mesta.

Novopazarski apsurd

Zvuči apsurdno, ali činjenica je da bez obzira na više od 18.500 ljudi bez posla, od kojih su mnogi godinama na evidenciji Filijale NSZ, postoje deficitarna zanimanja koja omogućavaju brzo zaposlenje i pristojnu zaradu. U gradu tekstilne, obućarske i industrije nameštaja, trgovine i ugostiteljstva, najviše se traže radnici za te poslove. Tako su, recimo, kod proizvođača konfekcije i obuće, stalno otvoreni konkursi. Više od godinu dana „operiše“ se podatkom da samo proizvođačima džins odeće i lake konfekcije fali više od 1.000 radnika.