Telekom će raditi po zakonima Kosova

Iako pregovori još nisu završeni, jedna od ključnih tačaka dogovora jeste davanje dozvole Telekomu da posluje na teritoriji celog Kosova, što je jedan od preduslova Beograda za davanje saglasnosti na pozivni broj Prištini.

Međutim, kako saznaje Danas, Telekom će na teritoriji južne srpske pokrajine raditi po zakonima takozvane Republike Kosovo. Naime, dogovor Beograda i Prištine predviđa da Telekom na KiM neće poslovati direktno, već će osnovati ćerku-firmu – mobilnog operatera, na sličan način na koji posluju njegovi ogranci u Crnoj Gori ili Republici Srpskoj. Ta firma će zatim pružati usluge mobilnih komunikacija na čitavoj teritoriji Kosova, sa prevashodnim fokusom na korisnike srpske nacionalnosti, ali pošto prištinske vlasti nemaju nameru da Telekomu dozvole rad po srpskim zakonima, ovaj operater će raditi po kosovskim.

Kako saznajemo, Telekom već priprema planove prema kojima će u ovaj poslovni poduhvat uložiti više desetina miliona evra. Beograd i Priština pregovaraju i o načinima prenosa imovine Telekoma na buduću ćerku-firmu, ali detalji još uvek nisu dogovoreni.

Pitanje jurisdikcije pod kojom će Telekomova firma raditi na teritoriji KiM je politički naročito bitno, jer je Telekom firma u potpunom vlasništvu Republike Srbije i pod kontrolom Vlade Srbije. Ako bi kompanija u vlasništvu Telekoma prihvatila da posluje pod zakonima takozvane Republike Kosovo, moralo bi se postaviti pitanje da li je Srbija na taj način posredno priznala državnost Kosova, te je to nešto o čemu će Vlada morati da vodi računa pre konačnog dogovora. Ovde vredi podsetiti da je Vlada Srbije godinama plaćala takozvani „kosovski dug“ međunarodnim organizacijama, upravo kako ne bi prestankom plaćanja signalizirala da i sama posredno prihvata da je Kosovo nezavisno.

Ipak, pitanje je da li će do ovakvog dogovora na kraju doći. Jer, dozvola Telekomu da radi na KiM treba da bude kontrausluga Prištine Beogradu za prethodni pristanak srpskih predstavnika da Kosovo dobije svoj pozivni telefonski broj.

Ovo pitanje je u političkom pogledu još bitnije. Naime, prema pravilima Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), organizacije koja je nadležna da izdaje internacionalne pozivne brojeve, pozivni kod mogu da dobiju samo suverene države, članice Ujedinjenih nacija. Beograd insistira da pozivni broj o kojem se govori – 383 – bude u vlasništvu Srbije i da ga onda Srbija ustupi Kosovu na korišćenje. Priština traži da sporni broj bude u kosovskom vlasništvu, odnosno da Kosovo postane član ITU, što bi bio presedan i korak dalje ka državnosti. Prema nezvaničnim informacijama, kao kompromisno rešenje ponuđena je mogućnost da pozivni broj bude u vlasništvu Austrije, koja bi ga zatim ustupila Kosovu, čime bi se ispoštovao stav Srbije da Kosovo ne može da bude član ITU, dok bi Priština dobila broj bez da mora da ga prihvati od Srbije.

U Telekomu Srbije juče nisu mogli da odgovore na pitanja Danasa u vezi ove teme i zakona pod kojima će raditi njihova buduća ćerka firma na KiM, uz objašnjenje da su pregovori o telekomunikacijama u toku, tako da konačan odgovor na postavljena pitanja nije ni moguće dati pre nego što se pregovori okončaju.