„Bilansi ne pokazuju realno stanje“: Zašto se Telekom Srbija zadužuje preko obveznica umesto da izađe na berzu?

Telekom je ovim potezom obezbedio 900 miliona dolara, ali će kamatna stopa koju će plaćati na ovaj dug iznositi sedam odsto, odnosno 5,9 odsto u valuti evro.

Međutim, finansijska javnost u Srbiji već dugo apeluje na vlasti da iznesu akcije Telekoma na berzu, a čini se da je prodaja 20 odsto akcija koje se nalaze u vlasništvu same kompanije mogla biti dobra prilika da se do kapitala dođe bez zaduživanja.

Valja podsetiti da vlasnička struktura Telekoma trenutno izgleda tako da država Srbija poseduje 58,11 odsto akcija. Iza toga idu sopstvene akcije kompanije od 20 odsto. Fizička lica poseduju 14,95 odsto akcija, dok zaposleni i bivši zaposleni imaju 6,94 odsto.

Prodajom ovih akcija, država bi i dalje ostala većinski vlasnik i zadržala bi kontrolu nad nacionalnim telekomunikacionim operaterom, a u slučaju da su prodali akcije na berzi, na primer, građanima, dobili još malih akcionara. Kompanija bi dobila faktički besplatan kapital. Naravno, imali bi i obavezu isplate budućih dividendi novim akcionarima.

Podsetimo, generalni direktor „Telekoma Srbija“ Vladimir Lučić pre oko dva meseca izjavio je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da je procena stranih revizora da Telekom vredi četiri milijarde evra.

Ako uzmemo grubu računicu, 20 odsto, koliko Telekom ima sopstvenih akcija, od četiri milijarde evra iznosi 800 miliona evra.

To je za 100 miliona manje od onoga što je ova kompanija prikupila preko obveznica, a kompanija bi prikupila sredstva bez zaduženja.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović kaže za Danas da ako Telekom vredi četiri milijarde evra, onda treba da puste akcije na berzu i videće se kolika je realna vrednost.

„Suština toga je da su Telekomu lažirani bilansi i da ne pokazuje relano stanje i zato ne sme da izađe na berzu. Ukoliko izađu na berzu, onda bi se pokazala prava vrednost“, tvrdi on.

Petrović objašnjava da bi Telekom prodao 20 odsto sopstvenih akcija, prvo mora da te akcije listira na berzi.

„Ali, kao što je poznato, Telekom ne listira svoje akcije. Država je čak nekoliko puta menjala zakon kako bi omogućila da Telekom ne mora da listira akcije“, ukazuje on.

Time je, kako dodaje Petrović, za oko pet miliona akcionara uskraćeno pravo da trguju akcijama.

„U svim drugim preduzećima gde je podeljeno 15 odsto akcija, kao što su NIS, Aerodrom… slobodno se trguje“, podseća on.

Da Telekom vredi četiri milijarde, objašnjava Petrović, svi bi građani, koji su akcionari , mogli da prodaju te akcije, novac bi se vrteo na finansijskom tržištu, ljudi bi trošili pare, a investitori bi kupovali akcije Telekoma i svi bi bili srećni.

„Međutim, stručna javnost je vrlo skeptična po pitanju finansijskih rezultata Telekoma, jer oni svake godine pokazuju enormno zaduživanje uz minoran rast prihoda. Oni ove godine očekuju rekordan rast prihoda, jer su tu uključili prihod od prodaje mobilnih tornjeva. Ali kada su prodali njih, sada moraju da plaćaju zakup, znači jednokratno su uzeli novac, ali su povećali tekuće rashode“, ukazuje naš sagovornik.

„I ta dobit postoji samo, jer deo rashoda prikazuju kao prihode. Oni imaju realan gubitak u poslovanju svake godine, što se vidi po tome što je njihova zaduženost preko tri milijarde evra, a Telekom je pre dolaska Lučića bio zadužen za oko 300 miliona evra. Prodali su antenske stubove za skoro pola milijarde evra, te pare su im legle ove godine i to nije dovoljno, opet se stalno zadužuju“, upozorava on.

Pritom, kako dodaje Petrović, Telekom ima minimalne troškove poslovanja, a opet se zadužuju i ne mogu da vrate dugove.

„Oni uzimaju 900 miliona evra sa fiksnom kamatom, sada kad su kamate počele da padaju. To nije kredit, to je obveznica, dakle ima fiksnu kamatu“, pojašnjava on.

Glavni broker „Momentum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić objašnjava da Telekom svakako kao opciju ima i prodaju sopstvene imovine.

„To je delimično i uradio u decembru prošle godine prodajom antenskih tornjeva. Među tom imovinom se nalazi i 20 odsto sopstvenih akcija“, navodi on.

Ali, kako dodaje, postoje najmanje dva problema sa njenim utrženjem.

„Prvo, prihod koji bi mogao da se dobije u ovom momentu izuzetno bi bio mali sa aspekta finansijskih prohteva kompanije, jer su samo rashodi kamata prošle godine iznosili oko 150 miliona evra. Drugo, prodajom 20 odsto akcija u vlasničku strukturu bi ušao neki novi akcionar, koji bi logično hteo da se pita u pogledu strategije poslovanja što bi verovatno značilo i promenu dosadašnjeg kursa poslovanja“, smatra Gujaničić.

Pitanje zašto Telekom ne izlazi na berzu, podseća on, stoji još od 2012. godine, kada su akcije kompanije upisane u Centralni registar hartija od vrednosti.

„Dakle, tehnički posmatrano, nema nikakvih prepreka za listiranje. Suštinski, glavni razlog je pokušaj da se izbegne makar minimalna transparetnost koju bi kompanija imala izlaskom na tržište“, ukazuje naš sagovornik.

Gujaničić pojašnjava da listiranje ne znači da akcionari moraju da prodaju akcije.

„Ali bi kotacija na berzi raspršila iluzije njenih rukovodilaca koliko taj biznis trenutno vredi. Takođe, neki poslovi bi bili vidljiviji pred očima javnosti, akcionari koji su uložili novac bi na skupštinama imali razna pitanja i vršili pritisak na upravu“, smatra on.

Ipak, Gujaničić smatra da možda sada i nije pravi trenutak za izalzak Telekoma na berzu.

„Uzimajući u obzir aktuelnu finansijsku situaciju u kompaniji, trenutno možda i nije dobro da se kompanija pojavi na berzi, već bi najpre trebalo da se sprovede poslovno i finansijsko restruktuiranje koju aktuelna situacija nalaže“, preporučuje on.

Put akcija Telekoma i menjanje zakona

Podsećamo, kako je Danas ranije već pisao, država je 1997. godine prodala 29 odsto akcija Telekoma Srbija italijanskim partnerima, a 20 odsto grčkom telekomunikacionom operateru OTE. Italijanski deo je 2003. otkupljen za 195 miliona evra.

Telekom Srbija je 2011. godine,  otkupila od grčke kompanije OTE 20 odsto akcija srpskog operatora po ceni od 380 miliona evra.

Iako je, prema tada važećem Zakonu o privrednim društvima, bilo predviđeno da tri godine nakon sticanja kompanija može da ima maksimalno do 10 odsto sopstvenih akcija, za Telekom je napravljen ustupak.

Kasnijim izmenama zakona propisano je da akcionarska društva koja nisu na berzi mogu da zadrže do 20 odsto sopstvenih akcija i po isteku trogodišnjeg roka, a uvedeno je i retroaktivno dejstvo te odredbe, tako da Telekom umesto da izađe na berzu ili poništi te akcije i dalje kontroliše 20 odsto sopstvenih deonica.