Telekom Srbija izdao obveznice u Dablinu u vrednosti 900 miliona dolara

Kamatna stopa koju će plaćati na ovaj dug iznosiće sedam odsto. Kako se navodi, nakon što je hedžovan valutni rizik iz dolara u evro, „konačna kamatna stopa iznosiće 5,9 odsto u valuti evro“.

U Telekomu navode da je ukupna tražnja za obveznicama ove kompanije iznosila 5,5 milijardi dolara.

Još ranije su čelnici Telekoma objavili da će novac od obveznica biti iskorišten za refinansiranje kredita, odnosno za vraćanje ranijih dugova.

U septembru sledeće godine Telekomu dospevaju obveznice koje je izdao tokom pandemije na domaćem tržištu. Tada su se zadužili za 200 miliona evra u dinarima po veoma povoljnoj kamatnoj stopi u tom trenutku. Ona se sastojala od belibora i marže od 2,95 odsto, što je u tom trenutku bilo ukupno oko četiri odsto.

Međutim, usled rasta kamatnih stopa, belibor je skočio na skoro pet odsto, a kamata za Telekom na skoro osam odsto, što je prilično visoka kamata.

Međutim, to je samo manji deo prilično visokih dugova Telekoma. Na kraju prošle godine ukupne dugoročne obaveze iznosile su više od dve milijarde evra. Za kredite u inostranstvu dugovali su 1,2 milijarde evra, a za dugoročne kredite u zemlji još oko 400 miliona evra.

Finansijske kratkoročne obaveze iznosile su 606 miliona evra. Dug po osnovu kratkoročnih kredita iz inostranstva iznosio je skoro 300 miliona evra, a domaćim bankama dugovao je još 260 miliona evra.

Ogroman rast duga prethodnih godina pkazao se i u bilansu uspeha. Rashodi za kamate su povećani sa 30,5 miliona evra 2021. godine na čak 130 miliona evra prošle godine.

Obveznice Telekoma Srbija su dobile i kreditni rejting od agencije S&P Global BB- sa stabilnim izgledima, dok je agencija Fitch dala ocenu B+ sa pozitivnim izgledima.

Milan Marinković, finansijski stručnjak objašnjava da je hedžing instrument koji je Telekom kupio finansijski instrument kojim se rizik od promene kursa između evra i dolara prebacuje na onog ko prodaje taj instrument.
„Taj instrument prodaju investicione banke i naplaćuju jednokratnu naknadu za to. Kompanije koje imaju prihode u evrima, ili u slučaju Telekoma u dinarima, koji je faktički fiksiran za evro, prebace rizik promene kursa da bi mogle da planiraju rashode. U slučaju da dolar oslabi u odnosu na evro, kompanija koja je prodala hedžing instrument preuzima taj gubitak, ali ako dolar raste u odnosu na evro njima ide dobit. Za Telekom je u svakom slučaju ista kamatna stopa, kao i za vlasnike obveznica“, objašnjava Marinković.

On je ukazuje da kamatna stopa na dug odgovara kreditnom riziku kompanije, kao i da cena po kojoj se Telekom zadužio pokazuje da ga ne percipiraju kao premijum kompaniju, pošto se one zadužuju po kamatama od dva, tri odsto.

Rejting BB- koju je Telekom dobio od S&P spada u spekulativni rejting. Marinković ističe da je to očekivano, jer ne može biti rejting kompanije veći od rejtinga države, a Srbija je tek nedavno dobila investicioni rejting.

Telekom Italia, kompanija koja takođe ima „džank“ rejting, BB kod Fiča, prošle godine je emitovala obveznice u evrima sa kamatnom stopom od 6,8 odsto. Norveška Telia je na obveznice u norveškim krunama dobila kamatnu stopu od 4,67 odsto.

Početkom ove godine španska telefonika se emitovala osmogodišnje obveznice u evrima po kamatnoj stopi od 3,7 odsto.

Recimo Telekom Austrija je emitovala obveznice u vreme jeftinog novca i niskih kamatnih stopa 2017. godine i plaća kupon od svega 1,5 odsto godišnje.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ocenjuje da je Telekom prilično dobro izabrao tajming s obzirom da se globalno tržište trenutno nalazi u tranziciji ka izvesno nižim kamatama pa je dosta ulagača požurilo da osigura relativno visok fiksni prinos na izdanjima poput ovih obveznica.

„Pravo pitanje jeste da li je kompanija mogla još malo da pričeka i možda dobije još nižu kamatu, ali to verovatno nije bilo moguće. Neto dug od skoro tri milijarde evra i već duže vreme negativan novčani tok nije mogla da sanira ni decembarska prodaja imovine, te su ogromni prihodi iz ove jednokratne aktivnosti protrčali kroz bilanse kompanije kao “miš kroz rosu”. Dakle, s obzirom na finansijski položaj kompanije možemo reći da uslovi i nisu tako loši, ali tek sledi teži deo priče. Kompanija će morati drastično da poboljša poslovne rezultate u narednom periodu, jer novi investitori (poverioci) očekuju konkretnije rezultate od megalomanskih ulaganja ove kompanije. Štaviše, kreditna agencija S&P Global ne očekuje da će kompanija moći da ostvari pozitivan novčani tok pre kraja 2026. godine što govori o više nego napetoj finansijskoj poziciji. Kako će se to postići sa istim snagama koje su kompaniju dovele u ovaj položaj, verovatno je pitanje samo za državu kao većinskog vlasnika i njene građane, poreske obveznike“, napominje Gujaničić.