„Telekom Srbija je najbolji ponuđač za IPKO sa 155 miliona evra. Ponudu treba blokirati. Prvo priznanje“, tvitovao je prekjuče Špend Ahmeti, gradonačelnik Prištine, podsećajući da Narodna banka Srbije svojevremeno nije dala dozvolu Albancu Elvinu Guriju za kupovinu Telenor banke.
Telekom Srbija je među 10 ponuđača dao najveću neobavezujuću ponudu za drugog po veličini telekomunikacionog operatera na teritoriji Kosova koji je u stoodstotnom vlasništvu Telekoma Slovenija.
Prema mišljenju analitičara šanse da telekom Srbije prođe na ovom tenderu su nepostojeće, posebno nakon iskustva sa pokušajem kupovine Telekoma Albanija, drugog po veličini mobilnog operatera u Albaniji 2018. godine kada je takođe posle najveće ponude od 60 miliona evra ova transakcija blokirana od strane države.
Edi Rama, premijer Albanije, tada je rekao da su kompanije iz Srbije dobrodošle u Albaniju, ali da u oblasti telekomunikacija, koje je nazvao strateškim sektorom, nisu njihova preferencija.
Inače i tamo je prodavac bila privatna kompanija pošto je Telekom Albanije bio u vlasništvu grčkog OTE, a koji je u vlasništvu Dojče telekoma.
Advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, ističe da se ova transakcija neće dogoditi i to iz političkih razloga.
„Ovo je politika. Njima je neprihvatljivo da srpska kompanija kupi njihov telekom i oni to pravdaju bezbednosnim razlozima. To treba u Srbiji da se primi na znanje i da se uspostavi isti kriterijum prema kapitalu koji dolazi odatle“, ocenjuje Pavlović.
On primećuje i da se intervencije države u privatnim transakcijama sve češće dešavaju i u razvijenim tržišnim zemljama.
„Suočavamo se sve više sa tim da države u zapadnom svetu zabranjuju transakcije koje su tržišno sklopljene. U EU ozbiljno razgovaraju o tome da se zatvore tenderi za kompanije koje nisu iz EU gde je ugrožen strateški interes, ali se ti strateški interesi određuju ad hok“, ukazuje Pavlović.
Prema njegovim rečima, teško je oceniti da li je ponuda Telekoma Srbija ekonomski opravdana i da li IPKO vredi toliko novca, ali generalno nije loše ući na tržište gde ima dosta mladog stanovništva.
„Ipak o ceni je besmisleno govoriti kada se ta transakcija neće desiti“, ocenjuje Pavlović.
Za ekonomistu Danila Šukovića opšta slika na Balkanu je da je politika izvan ekonomije.
„Ako ponuda Telekoma Srbija nije politički motivisana, a to je teško dokazati, a bude odbijena iz političkih razloga to je onda ekonomska šteta i za klijente, a i za prodavca koji ne može da je prihvati. Politika guši tržišnu privredu i zdrave ekonomske odnose, a bez toga nema napretka u regionu“, ocenjuje Šuković.
IPKO, kompanija osnovana 1999. godine, a od 2009. godine u većinskom vlasništvu Telekoma Slovenija, još od polovine prošle godine se nalazi u procesu prodaje.
Telekom Slovenije je 2018. godine zaokružio vlasništvo nad ovom kompanijom, a već u julu 2019. objavio nameru da je proda i započeo proces.
Regionalni mediji su još tada izdvojili četiri potencijalna interesenta.
Kao najveći favorit izdvojen je austrijski A1, odnonos VIP, zatim bugarski Vivakom čiji vlasnik Spas Rusev je zajedno sa albanskim biznismenom Elvinom Gurijem kupio Telekom Albanije. Među potencijalnim kupcima pominjan je i Telekom Srbija koji je već prisutan na Kosovu sa MTS-om.
Telekom Srbija je prošle godine već kupio jednu firmu od Telekoma Slovenije i to Blicnet iz Banjaluke preko Telekoma Republike Srpske.
IPKO kontroliše 31,4 odsto tržišta širokopojasnog interneta i 43,8 odsto mobilne telefonije na Kosovu i Metohiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.